Rusija Zapadu isključila gas – Srbija ne mora da brine da će ostati bez naručenih količina gasa

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da Ruska Federacija prestaje sa isporukama „plavog energenta“ gasovodom „Severni tok 1“ zemljama Evropske unije sve dok, kako je naglašeno „države Zapada“ ne ukinu sankcije koje su uvele Moskvi zbog vojne intervencije u Ukrajini.

Ono što Peskovljevoj izjavi daje posebnu jačinu je to da preostala dva gasovoda kojima se zemlje EU snabdevaju ruskim gasom, a to su “Jamal” i onaj preko Ukrajine, nisu u funkciji. Naime, ruska državna kompanija Gasprom u avgustu nije zakupila kapacitete kroz ta dva gasovoda, te, ako se, kako Kremlj najavljuje, prekine i distribucija kroz cevi „Severnog toka 1“, Evropska unija će u potpunosti ostati bez snabdevanja ruskim gasom. To bi bez sumnje bio ogroman problem za njene zemlje članice, koje 40 % svojih potreba podmiruju upravo uvozom gasa iz Rusije.

Posebno bi time bila pogođena zemlja koja najviše uvozi ruski gas, a to je Nemačka. U za nijansu manje lošijoj situaciji nalazile bi se države poput Danske, Holandije, Belgije i Francuske. Ova vest brine ne samo potrošače gasa u Evropskoj uniji već je situacija identična i u Velikoj Britaniji. Jedine zemlje članice EU koje bi mogle da izbegnu prekid snabdevanja ruskim gasom su Bugarska i Mađarska, jer ga dobijaju gasovodom „Turski tok“.

S obzirom da se i Srbija snabdeva iz “Turskog toka” iz pravca Bugarske, naša zemlja ne mora da brine da će ostati bez naručenih količina, sem u slučaju da Evropska unija suočena sa potpunim prekidom dotoka ruskog gasa ne donese odluku o zabrani transporta „plavog energenta“ iz te zemlje kroz njenu teritoriju.

Ne postoji dilema da je odluka Rusije, da zaustavi rad gasovoda “Severni tok 1”, kojim se transportuje trećina ruskog gasa potrebnog zemljama EU odgovor na odluku grupe G7 o ograničenju cena ruske nafte na svetskom tržištu, kao i na razmišljanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je došlo vreme da se postave ograničenja cene ruskog gasa kojim se snabdeva Evropa.

Inače, i pre objave Dmitrija Peskova transport gasa kroz „Severni tok 1“ bio je obustavljen zbog, kako je zvanično saopšteno kvara, a još pre toga zbog trodnevnog remonta. Novina je da je po prvi put Moskva saopštila političke a ne tehničke razloge zaustavljanja protoka gasa obrazlažući da sankcije zapadnih zemalja Evropske unije, Velike Britanije i Kanade onemogućavaju normalno funkcionisanje tog gasovoda.

Čim je obelodanjeno da „Severni tok 1“ neće raditi do daljeg zbog kvara cene gasa na berzama počele su vrtoglavo da rastu, a nakon Peskovljeve izjave logično je očekivati da će se taj trend nastaviti. Naime, cene su porasle za oko 20 % i dostigle nivo od 2.850 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Iako zemlje EU tvrde da su im podzemna skladišta gasa dobro popunjena i da su uspele da pronađu razne alternative snabdevanju ruskim gasom postavlja se pitanje da li će to biti dovoljno naročito kada počne zima. Treba uzeti u obzir da je pred potpuni prekid snabdevanja Severni tok 1 radio sa izuzetno smanjenim kapacitetom od svega 20 %. Zemlje Evropske unije su veliki uvoznik ruskog gasa, pa su tako prošle godine od Gasproma pazarile 155 milijardi kubnih metara “plavog energenta”, što je 40 % njihove ukupne potrošnje.

I. S.

- Advertisement -