Rumunija pretekla Holandiju i trenutno je najveći proizvođač prirodnog gasa u EU – Srbija može imati korist

Sagovornici Danasa kažu da bi rumunski gas Srbiji mogao da bude dobra alternativa ruskom gasu.

Smatraju da Rumunija ima dovoljno gasa da zadovolji srpske potrebe i dobrim delom zameni ruski gas. Tvrde i da bi rumunski gas, zbog blizine, mogao biti jeftiniji od ruskog koji, da bi došao do Srbije, mora da prođe nekoliko hiljada kilometara i kroz nekoliko zemalja kojima se plaća tarifa za tranzit.

Srbija je odlučna da se gasovodom poveže sa Rumunijom, što je ozvaničeno u avgustu prošle godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o izgradnji ovog gasovoda.

U planu je da cevovodima budu povezani srpski Mokrin i rumunski Arad u dužini od oko 100 kilometara.

Tada je rečeno da će gasovod sa Rumunijom obezbediti još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom, povezujući čvorište u Mokrinu u Srbiji sa regionalnim transportnim gasovodom BRUA (Bulgaria-Romania-Hungary-Austria) u Rumuniji.

To znači da će u Srbiju osim ruskog gasa koji stiže Turskim tokom, azerbejdžanskog gasa koji se doprema nedavno izgrađenim gasovodom sa Bugarskom, a kojim će stizati i LNG gas sa grčkog terminala u Aleksandropolisu, za nekoliko godina stizati i rumunski gas.

Ovo pokazuje da je Srbija ozbiljna u nameri da se reši ruskog gasnog monopola, a ideju je pokrenula energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini zbog kojeg je glavni izvor snabdevanja gasa Srbiji – Turski tok, više puta bio u opasnosti da prekine isporuku.

Najbolja gasna opcija u poslednjih 20 godina

Energetski analitičar Aleksandar Kovačević rekao je da ideja o povezivanju gasnih sistema Srbije i Rumunije postoji više od dve decenije.

Prema njegovim rečima, ovaj gasovod je bio predviđen kao prioritetni projekat još u toku rekonstrukcije energetskog sektora posle rata 1999. godine.

Tada je gasovod Mokrin – Arad unet u ključna strateška dokumenta međunarodnih finansijskih ustanova još 2003. godine, rekao je Kovačević.

Naglasio je da snabdevanje gasom iz Rumunije već dvadeset godina stoji kao jedna od najefikasnijih opcija za snabdevanja gasom ne samo Srbije, već i regiona.

Kao razloge navodi to što Rumunija raspolaže resursima za proizvodnju i skladištenje gasa koji su sada među najznačajnijim na evropskom kontinentu.

Usluge tih resursa za Srbiju su svakako povoljne od uvoza koji uključuje plaćanje tranzita kroz treće zemlje i velike udaljenosti, rekao je Kovačević.

Naš sagovornik je istakao i da su ti raspoloživi resursi za proizvodnju i skladištenje u Rumuniji dovoljni da pokriju sve postojeće potrebe za gasom u Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini, posebno ukoliko se uzme u obzir da je postojeća potrošnja u našoj zemlji vrlo niske efikasnosti i da zahteva ozbiljno poboljšanje.

Još jedna pozitivna strana kod ovog gasovoda jeste to što je teren za izgradnju povoljan i da bi izgradnja mogla biti završena brzo, za svega nekoliko meseci, dodao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, svaka nova gasna konekcija, uključujući ovu sa Rumunijom, doprinosi raznovrsnosti izvora i ruta snabdevanja, što značajno povećava energetsku bezbednost.

Gavrilović je naveo da više opcija znači veću otpornost na krize i pritiske, i ekonomske i političke, koje karakterišu savremeni energetski svet.

Podseća da i Rumunija ima pristup kaspijskom gasnom basenu, koji uključuje izvorišta iz Azerbejdžana i Rusije, ali da bi za Srbiju bila novina rumunski gas iz Crnog mora.

Ono što bi Srbiji moglo doneti novinu i prednost, jeste rumunski gas iz nalazišta u Crnom moru koji bi mogao predstavljati novi i dodatni izvor za snabdevanje Srbije. U tom kontekstu, gasovod koji bi povezao Srbiju i Rumuniju dobija dodatnu vrednost jer bi mogao da doprinese i cenovnoj konkurenciji, rekao je Gavrilović.

Pored toga, dodao je, Rumunija ima pristup i LNG terminalima, ali napominje da je LNG gas (tečni prirodni gas, koji stiže brodovima preko okeana) znatno skuplji – i do tri puta – u odnosu na cevovodni gas.

O gasovodu između Srbije i Rumunije

Kao što smo već naveli, Memorandum o razumevanju o izgradnji gasovoda između Srbije i Rumunije potpisan je u avgustu prošle godine.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, ideja je da cevovodima budu povezani srpski Mokrin i rumunski Arad u dužini od oko 100 kilometara. Dužina na teritoriji Srbije je 13 kilometara, a na teritoriji Rumunije je 86 kilometara. Najavljeno je da će srpska strana biti završena do 2027. godine.

Planirani kapacitet gasovoda je 1,6 milijardi kubnih metara, što je pola od onoga što Srbija trenutno troši. Godišnja potrošnja gasa u Srbiji iznosi oko 3 milijarde kubnih metara gasa. Većina tog gasa pristiže iz Rusije. Srbija 2,2 milijarde kubnih metara gasa dobija od Rusije po dugoročnom ugovoru i povoljnijoj ceni, a preostalih 800 miliona kubnih metara iz Azerbejdžana ili kupuje na berzi.

Izgradnja gasovoda koštaće Srbiju, kako je rečeno prilikom potpisivanja ugovora, oko 12 miliona evra.

To je četiri puta više od cene, koja je spominjana 2017. godine, prema prvom idejnom projektu (koji je predviđao da gasovod bude za 20 kilometara kraći), i 3 miliona evra više od cene iz 2019. godine kada je idejni projekat promenjen.

Ukupna vrednost investicije 2017. godine, prema prvom idejnom planu, procenjena je na 43 miliona evra, tako da 37 miliona evra košta izgradnja na teritoriji Rumunije, tri miliona evra na teritoriji Srbije i još 3 miliona evra za gasnu mernu stanicu.

Prema drugom idejnom planu iz 2019. da se oko 85 kilometara gasovoda nalazi u Rumuniji i 15 kilometara u Srbiji, vrednost projekta popela se na 51 milion evra, tako da je 42 miliona evra rumunski trošak, a oko devet miliona srpski.

Projekat „Neptun Deep“ čuva 100 milijardi kubnih metara gasa

Rumunsko Ministarstvo energetike saopštio je krajem marta da je započeto bušenje prve bušotine od ukupno 9 planiranih u okviru nalazišta „Neptun Deep“ u Crnom moru, najvećeg projekta za eksploataciju prirodnog gasa na moru.

Ovaj ključni korak približava našu zemlju strateškom cilju jačanja energetske nezavisnosti i potvrđivanja njene centralne uloge u energetskoj bezbednosti regiona, naveli su iz rumunskog Ministarstva.

Istakli su da nalazište Neptun Deep, koje se nalazi na više od 160 kilometara od obale Crnog mora, sadrži procenjene rezerve od preko 100 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Projekat razvijaju kompanije Romgaz i OMV Petrom i predstavlja najznačajniju investiciju u rumunski energetski sektor, sa procenjenim budžetom od oko četiri milijarde evra.

Bušenje svih deset bušotina odvijaće se postepeno, a prve količine gasa se očekuju u nacionalnoj mreži počevši od 2027. godine.

Kada dostigne pun kapacitet, „Neptun Deep“ će proizvoditi oko osam milijardi kubnih metara gasa godišnje, udvostručujući domaću proizvodnju i pretvarajući Rumuniju u neto izvoznika prirodnog gasa u regionu.

Rumunija već zauzima prvo mesto u Evropskoj uniji po proizvodnji prirodnog gasa, sa godišnjim obimom od oko 9 milijardi kubnih metara, a eksploatacija nalazišta Neptun Deep dodatno će ojačati ovu poziciju i značajno smanjiti energetsku zavisnost Centralne i Istočne Evrope od spoljnih izvora, rekao je ministar energetike Rumunije Sebastian Burduja.

- Advertisement -