Rumunski ministar energetike o RHE Đerdap 3: Nećemo praviti kompromise sa proizvodnjom struje u Đerdapu 1 i 2

Saopštenje dolazi u kontekstu da Srbija želi da izgradi novu hidroelektranu na Dunavu, Đerdap 3, nizvodno od dve postojeće (1 i 2), što bi dovelo do smanjenja proizvodnje energije na Gvozdenim vratima 1 i 2, preneli su rumunski mediji.

– Gvozdena vrata 1 je stub našeg energetskog sistema, a stalna ulaganja u modernizaciju ove infrastrukture su neophodna da bi se obezbedila stabilnost i efikasnost proizvodnje električne energije. Hidroelectrica ostaje strateški partner u postizanju rumunskih ciljeva proizvodnje bezbedne, zelene energije po konkurentnoj ceni. Što se tiče Đerdapa 3, mogućeg crpnog akumulacionog postrojenja na teritoriji Srbije, on je sada na nivou studije izvodljivosti. Srpska strana je sarađivala sa američkom kompanijom Bechtel, koja je pre nedelju dana iznela preliminarne podatke o investiciji i mogućem uticaju na proizvodnju energije iz Gvozdenih vrata I i II. Veoma smo pažljivi prema ovim investicionim planovima, jer ne želimo ni pod kojim uslovima da trpi eksploatacioni potencijal postojećih hidroelektrana na Dunavu. Razumemo značaj Đerdapa 3 kao pumpne hidroelektrane i njenu ulogu u pružanju sistemskih, balansnih usluga, ali – još jednom – nećemo praviti nikakve kompromise od proizvodnje električne energije iz Gvozdenih vrata I i II – rekao je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža, koji je u ponedeljak boravio u radnoj poseti Hidroelektrani Portile de Fier I.

Burduža je, kako podseća Romania Journal, takođe u ponedeljak sa srpskom ministarkom energetike potpisao i Memorandum o izgradnji gasovoda između dve zemlje.

– Na kraju, ali ne i najmanje važno, danas je obrađena tema Đerdap III (hidroelektrana u predizgradnji na granici Srbije i Rumunije), pumpno postrojenje na teritoriji Srbije, koje je na preliminarnom nivou studije predizvodljivosti. Srpska strana je radila sa američkom kompanijom Behtel koja je uradila ovu prethodnu studiju izvodljivosti i pre nedelju dana su izneli preliminarne podatke o ovoj investiciji i mogućem uticaju na infrastrukturu Gvozdenih vrata I i i II – rekao je tada ministar Burduja, prenosi rumunski list.

U srpskim medijima, pak, u ponedeljak ni reči nije bilo o rumunskom odbacivanju izgradnje Đerdapa 3.

Resorna ministarka Dubravka Đedović je posle potpisivanja Memoranduma o gasovodu sa rumunskom kolegom u Kladovu, rekla da su ministri sa direktorima energetskih preduzeća iz obe zemlje razgovarali o razvoju projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Prethodno je ministarka u maju, prilikom razgovora sa ambasadorkom Rumunije u Srbiji navela je da je završena Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, te da će koordinacija sa rumunskim kolegama biti veoma važna za realizaciju tog kompleksnog projekta. Tada je kazala, kako je prenelo Ministarstvo, i da su formirani timovi i na srpskoj i na rumunskoj strani koji će usko sarađivati u budućnosti.

Romania Journal međutim sada potvrđuje pisanja nekih medija i u Srbiji je resorno ministarstvo u Bukureštu reagovalo na ove navode srpske ministarke i da radna grupa za izgradnju hidroelektrane Gvozdena vrata 3 ne postoji. Rumunsko ministarstvo je istaklo i da se o ovakvom projektu „mora naširoko raspravljati, jer bi mogao imati značajan uticaj na životnu sredinu i plovnost“.

Inače, Srbija i Rumunija su zajedničkim snagama izgradile HE Đerdap 1 i Đerdap 2.

Rumunski list podseća da je hidroelektrana Portile de Fier I (Đerdap I), otvorena 1972. godine, jedna od najvećih hidrotehničkih građevina na reci Dunav, sa instalisanom snagom od 1.166,4 MW i godišnjim proizvodnim kapacitetom od približno 5,4 TWh. Ovo uključuje branu dužine 1.278 metara i 12 Kaplanovih turbina (od kojih sa šest upravlja Hidroelectrica), koje su suštinski element u energetskom sistemu Rumunije i značajno doprinose proizvodnji električne energije i upravljanju rečnim vodama. U prosečnoj hidrološkoj godini, hidroelektrana Portile de Fier I obezbeđuje 10 odsto potreba za nacionalnu potrošnju.

– Imamo velike investicione planove u modernizaciji i diversifikaciji proizvodnih kapaciteta, sa jakim fokusom na održivost i inovacije. Naša kompanija je izdvojila budžet od 1,4 milijardi evra u naredne četiri godine za investicije u modernizaciju, re-tehnologiju i akvizicije. Udvostručili smo budžete za održavanje svake hidroelektrane. Postoje procedure i zakonski rokovi nabavki, ima mnogo izazova, ali tražimo rešenja zajedno sa celim timom Hidroelektrike. Ove godine smo uveliko povećali tempo ulaganja širom kompanije. Odobrio sam tehničku dokumentaciju i uskoro će biti objavljena na SEAP-u za transformatore potrebne na Gvozdenoj kapiji. Nabavna vrednost transformatora velike snage u Portile de Fier je 119 miliona leja, dokumentacija za ovu kupovinu je već završena, a aukcija i implementacija će uslediti do 2028. godine. U procesu smo finalizacije radova na čvorište hidro jedinice koja se nalazi u Rešiti i imamo rok do 14. februara 2025. da pustimo HA1 u rad – rekao je Karoli Borbeli, izvršni direktor Hidroelectrica, koji je sa rumunskim ministrom posetio Portile de Fier u ponedeljak.

Srpski plan za Đerdap 3

Plan za gradnju hidroelektrane Đerdap 3 postoji od osamdesetih godina prošlog veka, odmah posle završetka Đerdapa 2.

Đerdap 3 bi, kako stoji na sajtu Elektroprivrede Srbije, bila reverzibilna HE koja bi se gradila na 1007. kilometru Dunava (nizvodno od Đerdapa 1 i 2).

Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 m, pumpa u gornje predviđene bazene Pesača i Brodica, i to kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radi kao akumulaciona elektrana, koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energije.

Predviđeno je da se reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 gradi u tri etape.

Ukupna količina vode u akumulacionim jezerima Pesača i Brodica 578 miliona kubnih metara što pruža mogućnost da se ostvaruje i rezerva energije za krizne periode u EES. Energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh.