RHE Đerdap 3 ključan u energetskoj budućnosti Balkana: Srbija bi struju mogla skupo da prodaje, ali Rumunija ima preduslove

Reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3, čija se izgradnja pripremana već decenijama, mogla bi da postane ključni igrač u energetskoj budućnosti Balkana. Sa procenjenim troškom od više milijardi evra, ovaj ambiciozni poduhvat Srbije i Rumunije, a za koji su zaintesovane SAD, mogao bi da ima uticaj na celo evropsko tržište. istraživali smo – šta koči njegovu realizaciju

Još jedan projekat koji bi mogao biti deo saradnje SAD i Srbije u energetici mogao bi biti gradnja Đerdapa 3. O tome je pre dve godine razgovarano sa američkom kompanijom Behtel.

Naše očekivanje je da će se u narednih mesec dana završiti dodatni deo koji se naziva market simulacije, kako bi se razumeo finansijski uticaj i reverzibilnih hidroelektrana na Đerdapu 1 u nekim dugoročnim prognozama, kaže za Euronews Srbija državni sekretar u nadležnom ministarstvu Veljko Kovačević.

Planira se izgradnja reverzibilne hidroelektrane na Dunavu sa kapacitetom od 1.200, 1.800 ili 2.400 megavata, što će zavisiti od dogovora sa Rumunima.

To bi, kako navodi Kovačević, omogućilo čuvanje viška struje.

Mi za sad idemo ka tome da ona bude ne manja od 1.800, Rumunija u tom slucaju postaje korisnik projekta. rez 2.400 megavata značilo bi promenu energetske slike širom regiona, objašnjava za naš medij državni sekretar.

Rumunija zainteresovana, ali uz preduslove

Rumunija, koja je ključni partner u ovom projektu, jeste zainteresovana, ali uz preduslove.

Moramo osigurati da izgradnja Đerdap 3 ne bude na štetu postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2, i da svi učinimo sve što je potrebno kako bi se očuvala proizvodnja i ekološka ravnoteža, piše u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike Rumunije.

Naša redakcija se obratila Ministarstvu energetike Rumunije za dodatan komentar, ali nismo dobili odgovor.

Poznavaoci ukazuju na dodatne aspekte koje treba razmotriti, pa tako novinarka „Energija Balkana“ Jelica Putniković smatra da bi Srbija imala značajnu korist od dodatne struje.

Treba sve da se ispita i da se odredi gde bi bilo akumulaciono jezero. Pošto je Evropa poprilično iskoristila svoje hidro potencijale, ovo bi značilo da bi Srbija tu struju mogla veoma skupo da prodaje u inostranstvu, kaže za Euronews Putniković.

Ona takođe naglašava da Rumunija koristi pregovaračku poziciju posebno u svetlu istorijskih nesuglasica oko hidroelektrana Đerdap 1 i 2.

Podsetila bih da Rumuni nisu ispoštovali sve sto je trebalo oko Đerdapa 1 i 2 za vreme Tita, jer Srbija ima posledice, podignute su podzemne vode, potopljen je deo naselja koja su bila nizvodno od hidroelektrana, i oni to nisu sve isplatili Jugoslaviji, odnosno Srbiji, dodaje naša sagovonica.

Prva reverzibilna hidroelektrana u Srbiji nalazi se u Bajinoj Bašti. Iako značajna kao pionir, njeni kapaciteti su relativno mali.

- Advertisement -