Razgovor sa Simonom Blakeneyjem

Razgovor sa Simonom Blakeneyjem – Glavni montažer i producent BBC Earth serijala Kingdom

Nova BBC Earth serija Kingdom donosi jedinstven pogled na život u afričkoj divljini, prateći sudbine lavova, leoparda, hijena i afričkih divljih pasa kroz višegodišnje, međusobno isprepletene priče.

Za razliku od klasičnih dokumentaraca o prirodi, Kingdom životinje postavlja u središte naracije kao prave protagoniste — sa svojim odnosima, sukobima i preživljavanjem u jednom od najintenzivnijih ekosustava na svetu, u dolini Luangwa u Zambiji.

Na serijalu je radio i Simon Blakeney, dugogodišnji član BBC-jeve Natural History Unit, koji stoji iza montaže i oblikovanja ove kompleksne, emotivne priče.

Razgovor sa Simonom Blakeneyjem

Serija Kingdom tretira životinje kao glavne protagoniste, a ne samo kao objekt promatranja. Odakle dolazi takav pristup pripoviedanju?

Simon Blakeney:

Taj pristup razvio se još tokom rada na seriji Dynasties. Tada sam se zaljubio u dugotrajno pripovedanje u kojem životinje same nose priču. Kod Kingdoma smo se zapitali: šta se dešava kada u isti prostor smestimo više protagonista i pratimo njihove živote istovremeno?

Odabrali smo izuzetnu lokaciju u Insefu, u Zambiji, i blisko sarađivali sa naučnicima koji su poznavali životinje, njihove porodične linije i teritorije. Ono što nismo mogli da predvidimo bilo je koliko će se njihovi životi ispreplitati. Pošto je područje relativno malo, ali gusto naseljeno predatorima, stalno su dolazili u kontakt. U jednoj kasnijoj sceni plen gotovo u haosu prelazi između hijena, leoparda i divljih pasa — ali upravo to daje snagu, jer gledalac zna ko su te životinje i kroz šta su prošle.

Projekt je trajao čak pet godina i obuhvatio više predatorskih porodica. Po čemu se Kingdom razlikovao od prethodnih BBC Earth serijala poput Dynasties?

Simon Blakeney:

Radim u BBC-jevoj Natural History Unit gotovo dvadeset godina i Kingdom je bez sumnje najambiciozniji projekat koji smo ikada pokušali. Pratili smo četiri grupe predatora — lavove, afričke divlje pse, leoparde i hijene — tokom punih pet godina.

Za razliku od Dynasties, gde smo se fokusirali na jednu životinju ili porodicu kroz dve do dve i po godine, ovde smo istovremeno pratili više dugoročnih priča koje su se odvijale u istom prostoru. Nismo posmatrali samo pojedince, već i način na koji su se njihovi uspesi i tragedije direktno odražavali jedni na druge. Vremenom je sve postalo dramatičnije nego što smo mogli da očekujemo. Odrasli smo uz te životinje i nadamo se da će publika razviti sličnu povezanost.

Serija je izrazito emotivna. Koliko je bilo teško oprostiti se od životinja nakon tolikih godina snimanja?

Simon Blakeney:

Bilo je izuzetno teško. Tokom projekta proveli smo oko 1.400 dana na terenu, često sa više ekipa koje su radile paralelno. Pošto smo pratili živote, a ne epizode, timove smo organizovali prema životinjskim grupama — lavovi, psi, hijene i leopardi.

Veze se neizbežno stvaraju. Za mnoge od nas posebno su emotivni bili divlji psi. Njihov život u potpunosti se zasniva na saradnji — ako jedan zaostane, ostali ga čekaju; ako je neko povređen, ostaju uz njega. Kada se dogode neizbežni gubici, to je izuzetno teško. Svako iz ekipe je barem jednom zaplakao. Počnete da prepoznajete životinje po licima, pokretima, ličnostima — gotovo kao ljude. Ta povezanost postaje još snažnija u montaži.

Koliko se Kingdom oslanjao na modernu tehnologiju, a koliko na strpljenje?

Simon Blakeney:

Iskreno — gotovo sve se svodilo na strpljenje. Oko 1.200 od tih 1.400 dana proveli smo posmatrajući životinje kako spavaju. U Zambiji, posebno tokom toplih meseci, aktivne su rano ujutru i kasno popodne.

Ali ne možete otići, jer se ponekad usred dana dese neverovatne stvari. U 95% vremena ne dešava se ništa, a onda odjednom lav prepliva reku — prizor koji smo tokom celog projekta snimili svega nekoliko puta. Ili prisustvujete rođenju mladunca, kao u prvoj epizodi. To čekanje je deo čarolije.

Scene lova deluju izuzetno blisko i intimno. Kako ih snimate bez ometanja životinja?

Simon Blakeney:

Neometanje je apsolutni prioritet. Koristimo veoma duge objektive koji nam omogućavaju da ostanemo na distanci, a da zabeležimo detalje. Takođe koristimo stabilizovane kamere montirane na vozila.

Dronovi su bili ogroman napredak. Tokom snimanja imali smo pristup tihim dronovima koje su životinje potpuno ignorisale. To nam je omogućilo da pratimo lov, posebno kod divljih pasa, na načine koji ranije nisu bili mogući. Sve može izgledati haotično, ali cilj je uvek bio da zabeležimo potpuno prirodno ponašanje.

Koliko je bila važna saradnja sa naučnicima i kako je lokacija odabrana?

Simon Blakeney:

Saradnja je bila ključna. Radili smo sa Zambijskim programom za mesoždere, sa kojima smo sarađivali i ranije. Insefu je jedno od retkih mesta koje ima i veliku gustinu životinja i naučnu infrastrukturu potrebnu za ovakav projekat.

Naučnici su bili sa nama svakodnevno — pratili su životinje, prikupljali podatke i analizirali događaje koje smo snimali. Bez tog partnerstva Kingdom ne bi bio moguć.

Postoje li lekcije koje ljudi mogu naučiti gledajući ove životinje?

Simon Blakeney:

Priroda zna biti surova, ali divlji psi su nas naučili koliko su važni saradnja i međusobna podrška. Trudimo se da ne antropomorfizujemo životinje, ali nemoguće je ne povezati se sa njima. Ti momenti su duboko prepoznatljivi.

Na društvenim mrežama često se promoviše ideja da se divlje životinje mogu držati kao kućni ljubimci. Šta se nadate da će gledatelji shvatiti nakon gledanja Kingdoma?

Simon Blakeney:

One nisu kućni ljubimci — one su divlje životinje. Potreban im je prostor, složen ekosistem i sloboda.

Nadamo se da će Kingdom pokazati zašto je zaštita prirode toliko važna. Ako to ne učinimo, buduće generacije možda će ove životinje gledati samo iza rešetaka — ili kao nečije ljubimce. To bi bilo poražavajuće.

- Advertisement -