„Rat, teroristi, ranjavanje. Na Kosovu je bio pakao” – Milan Ćirić je sa 22 godine postao vojni invalid. Geleri u glavi još ga ugrožavaju!

„Rat na Kosovu i Metohiji me je uhvatio na redovnom služenju vojnog roka. Od tada teren, šume, puškaranje sa teroristima, bombardovanje… Maltene kao dete sam doživeo da mi drugari ginu i na rukama umiru. Onda sam i ja ranjen u šiptarskoj zasedi između Vučitrna i Mitrovice, a zbog gelera u glavi i kičmi koji ne smeju da se izvade postao sam ratni vojni invalid. Sa svoje 22 godine morao sam u invalidsku penziju. Danas se često zapitam gde sam ja bio ako moja deca nemaju da se obuku, normalno da pojedu – bar jedan ormar da imaju. Nismo potrebni nikome više”, započeo je ogorčeno priču Milan Ćirić, odlikovani srpski heroj.

Milan je bio u tenkovskoj jedinici, a u godinama nakon rata je sa suprugom Marinom dobio troje dece – Borisa (20), Ivanu (17) i Jovanu (14). Danas, četvrt veka od kobne 1999. godine, žive u selu Puhovac kod Aleksandrovca. U starom, ruiniranom i nebezbednom objektu koji bi se teško kućom mogao nazvati. Ova naherena prizemljuša, bez krova, sa nakrivljenim zidovima i ogoljenim ciglama neravnomerno raspoređenim tek da ne zjape rupe, bez stakala na improvizovanim nejednakim prozorskim otvorima, natera čoveka da se strese i da se zapita – gde su država i društvo zakazali kad je ovo uopšte moguće. Kad ovo ne vidimo!

„Nažalost, ja sam se nadao boljem, ali zdravstveno stanje je iz godine u godinu sve gore. Hteo bih da radim, al’ ne mogu. Geleri u kičmi ne smeju da se diraju da ne bih ostao nepokretan, a iz glave ih ne vade da ne postanem slep. Tu su i nesnosni bolovi, terapije i psihički problemi, stvarno sam svašta prošao – čak mi se i majka obesila ponajviše što za vreme rata dugo nije znala šta je sa mnom. I dalje se nadam njenom glasu, ali… Posle mi je i oca tumor odneo. Sa 400 evra invalidnine jednostavno nemamo ni za šta. Hoću deci da kupim dobre patike od 1.000 ili 1.500 dinara da ne idu u pocepanim, ali ne vredi. Nekad i za hleb moram da zamolim prijatelje, bar za njih da bude. Mi se faktički čak i ne odričemo ničega jer nemamo čega, prosto uvek nemamo”, nastavio je ovaj ponosit, ali i velikom mukom pritisnut čovek.

Da sve bude još teže, majka Marina je operisala tumor štitne žlezde i materice, a imala je i česte epileptične napade. Dešava joj se i danas zbog stresa da završi na infuziji. Boris je kao dete imao šum na srcu, a sada ga muče migrene. Ivana ima velike probleme sa govorom, pa školu pohađa po IOP-u. Najmlađa Jovana je rođena samo sa jednim bubregom i mora dobro da vodi računa o svom zdravlju. Brojne čestitke i crteži, kojima pokušava da obraduje ostale članove porodice, uglavnom su jedini ukrasi na njihovim maltene crnim od buđi zidovima.

„Kad imamo pare, za rođendane dobijemo sok i tortu. Kad nemamo, samo se zagrlimo i čestitamo. Ne bude mi krivo zbog toga ili što drugari imaju telefone, a ja nemam. Ne stidim se, svesna sam u kakvoj smo situaciji i to je to. Ovim čestitkama se trudim da im ulepšam dane i poručim da mislim na njih. Moj tata je svakako ispao heroj što je tako mlad otišao da ratuje tamo i hvala Bogu jer ga je sačuvao”, rekla je ova divna i još jedna prerano odrasla devojčica.

Uvek nas tuga obuzme kad vidimo da bilo ko živi ovako teško, a kamoli porodice srpskih junaka. Oni koji su branili naš narod i rizikovali živote ne smeju biti zaboravljeni, a ovaj čestiti čovek radio je to kad je bilo najteže. Mladić, pred kojim je trebao da stoji ceo svet sa svim mogućnostima, svoje zdravlje i lagodnu budućnost položio je na braniku Otadžbine. I ne samo da je bio ranjen, već se u zavojima vratio na položaj nakon svega 10 dana i ostao je tu do samog kraja – do bolnog povlačenja srpske vojske sa Kosova i Metohije!

„Uf, nikada to neću zaboraviti. Ali vratićemo se jednog dana, daće Bog”, zaključio je razgovor domaćin.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pomogla je već mnogim takvim porodicama širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i ostalih područja, pa ovog puta pokrećemo akciju pomoći za Milana Ćirića i njegovu porodicu. Pomozite nam svojim donacijama da im obezbedimo novi dom. Pokažimo da Srbi pamte svoje junake!

Više o porodici možete pogledati na: https://www.srbizasrbe.org/rat-teroristi-ranjavanje-na-kosovu-je-bio-pakao-milan-ciric-je-sa-22-godine-postao-vojni-invalid-geleri-u-glavi-jos-ga-ugrozavaju/

- Advertisement -