Connect with us

Ekonomija

Radnici Fijata u Slovačkoj ne žele smene od 12 sati

Photo: Unsplash

Više od stotinu radnika kragujevačkog Fijata, angažovanih na dvogodišnjem radu u pogonima auto alijanse Stelantis u Trnavi u Slovačkoj, nezadovoljni su, jer im je menadžment saopštio da će od 1. januara raditi od ponedeljka do četvrtka u smenama po 12 časova, a da petkom pogoni staju.

Kako prenosi N1, radnicima ne odgovara da smene traju 12 sati između ostalog zbog toga što to nije precizirano u ugovoru.

Čekamo zvaničnu potvrdu toga što su nam supervizori preneli. Ako se dese dvanaestočasovne smene, to će izazvati karambol. Moje kolege su većinski protiv uvođenja promena. Tražimo da se država Srbija uključi u rešavanje ove priče, jer je trećinski vlasnik fabrike automobila u Kragujevcu, istakao je za N1 radnik Stelantisa, koji je tražio anonimnost.

Na privremenom radu u Slovačkoj su angažovane dve grupe radnika iz Kragujevca. Prva radi u Trnavi na auto trakama dve godine u kontinuitetu, a druga takođe dve godine ukupno, ali rade tri meseca u Slovačkoj, a onda jedan mesec rade u Kragujevcu, pa ponovo u slovačkom gradu Trnava.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ekonomija

Dejan Šoškić o rastu BDP-a: „Sve preko 1 % biće dobro“

Photo: Pexels

Turbulencija i neizvesnost su reči koje opisuju ekonomsko okruženje od 2020. godine i pandemije, a privredni rast se kreće kao na rolerkosteru.

Od recesije u pandemijskoj 2020. godini od 0,9 %, preko snažnog oporavka od čak 7,5 % u 2021. godini, pa do nastavka snažnog rasta u prvom polugodištu prošle godine od oko 4 %, do srozavanja u drugom polugodištu na krajnji rezultat od 2,3 %.

Glavno pitanje je kako će se kretati privredni rast ove godine i da li će biti bliži optimističkih 2,5 ili 2,7 % koliko procenjuje država ili svega 1 %, koliko očekuju bankari.

Na panelu o makroekonomskim projekcijama bankari ocenili da bi bilo dobro da ostvarimo rast BDP-a od 1, odnosno 1,5 % ove godine, dok je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević gostujući na N1 rekao da je projekcija za 2023. definisana na 2,5 % u vreme pravljenja budžetskog plana.

„Sada se već sagledava da bi taj procenat mogao da bude 2,7 %. Sasvim je izvesno da, ako se ne dese neki nepredviđeni šokovi, nećemo biti u recesiji, ni blizu recesije“, poručio je Kovačević.

Međunarodni monetarni fond je prognozirao rast od 2,7 %, ali to je projekcija iz oktobra prošle godine i sledeće nedelje očekuje se njihova nova prognoza svetskog privrednog rasta, pa i ekonomskog rasta Srbije.

Svetska banka je pak projektovala 2,3 % za Srbiju u ovoj godini.

Dragoslav Veličković, glavni ekonomista OTP banke istakao je da je dugoročni privredni rast Srbije 4,5 %, ali da usled delovanja više faktora, a pre svega usporene ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji i rasta kamatnih stopa očekuje 1 % za Srbiju.

Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke ocenio je da se rast ove godine od 1,5 % može smatrati dobrim.

Kada se predviđa ekonomska aktivnost u ovoj godini nepoznaznica je mnogo, od toga kakva će biti poljoprivredna godina, s obzirom da smo prethodno imali dve jako loše, zatim cene energije, a najviše šta će se dešavati sa ratom u Ukrajini.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže za Danas da privredna aktivnost kod nas najviše zavisi od dešavanja u Evropi, a pre svega u Nemačkoj i Italiji kao našim najvažnijim trgovinskim i investicionim partnerima.

„očekujem dodatno usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji koje j epočelo od polovine prošle godine. Bio bih zadovoljan ako izbegnemo recesiju, a sve preko 1 % je razlog za zadovoljstvo“, napominje Šoškić.

Prema njegovim rečima rat u Ukrajini može da eskalira sa negatvnim posledicama na EU, a mi ne možemo da izbegnemo njihovu sudbinu.

„Puno je neizvesnosti i te procene s početka godine uvek se kasnije revidiraju, jer teško je predvideti sve okolnosti“, ističe Šoškić.

On dodaje i da to što Srbija ne uvodi sankcije Rusiji može biti razlog da se u nekim centrima moći odluči da budemo kažnjeni politički ili ekonomski, ali da su pravi razlog za smanjenje investicija recesiona kretanja u EU i visoki dugovi u odnosu na BDP.

„Zbog toga nema prostora za finansijske injekcije posebno za ulaganja van EU. Istovremeno sa ekonomskim usporavanjem rastu vojni budžeti i cene energije. Dakle recesija i nedostatak finansijske snage EU su glavni razlog za smanejnje investicija“, ocenjuje on.

I privrednici su bliži pesimističnijem pogledu na ovogodišnju ekonomiju. Zoran Drakulić, predsednik Udruženja „Privrednik“ smatra da još nismo osetili sve posledice rata u Ukrajini i da ćemo ih osećati i sledeće godine.

„Rast kamata, opreznost bankara uticaće na naše poslovanje. Svi koji investiraju iz kredita biće oprezni. Mi kao kompanija najverovatnije nećemo ove godine investirati. Očekujem da će od polovine godine i inflacija krenuti na dole, treba sačekati da se kamate smire pa krenuti u novi ciklus“, napominje Drakulić.

Upravo to su razlozi zašto nije optimista po pitanju privrednog rasta ove godine. „Nisam optimista i pre bih delio mišljenje sa bankarima da će rat biti od jedan do 1,5 %“, zaključio je Drakulić.

Na neizvesnost upozorava i ekonomista Božo Drašković i to pre svega, jer ne znamo kako će se odvijati sukobi na tlu Evrope između Rusije i Ukrajine.

„Oni imaju veliki uticaj na EU i na malu zemlju kao što je Srbija. Vlast ima potrebu da saopštava optmistične prognoze, ali ja sam pesimista i ne verujem da će rast ove godine preći dva odsto“, kaže on.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu