Radio Slobodna Evropa: Rezultati izbora u Nemačkoj izazivaju zabrinutost u Evropi
Rezultati izbora u Nemačkoj već izazivaju zabrinutost u Evropi, piše Radio Slobodna Evropa.
Višegodišnja politička stabilnost Nemačke pod Angelom Merkel, koja je kao neslužbena evropska liderka pomogla u upravljanju nizom političkih i ekonomskih kriza na kontinentu, je okončana, a nakon izbora će izgleda biti napravljena slaba i kompromisna koalicija, koja bi mogla da ostavi po strani ulogu Nemačke u EU.
U intenzivnim koalicionim pregovorima nakon tesnih izbora četiri ključne stranke neće lako premostiti međusobne razlike, kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici, ocenjuje Fajnenšel tajms.
Socijaldemokratska stranka levog centra (SPD), koja je osvojila najviše glasova, i Hrišćansko-demokratska unija, koja je na drugom mestu, mogli bi imati parlamentarnu većinu, ako osiguraju podršku i Slobodnih demokrata (FDP), liberalne stranke s jakim etosom slobodnog tržišta, i Zelenih, čiji je naglasak na borbi protiv klimatskih promena.
Međutim, razlike među njima nisu male, ističe Fajnenšel tajms navodeći, kako SPD i Zeleni, na primer, žele da povećaju minimalnu platu i uvedu porez na bogatstvo, dva predloga što CDU/CSU i FDP odbacuju.
Po pitanju spoljne politike prema Kini, CDU/CSU prati politiku Merkel, koja na Peking gleda, i kao na suparnika, i kao na potencijalnog partnera. Zeleni su mnogo čvršći i kažu da žele da pozovu na odgovornost, zbog kršenja ljudskih prava u Hong Kongu i Sinđjiangu.
Dok CDU/CSU smatra da je neophodno reformisati Pakt za stabilnost i rast EU u uniju bankarstva i tržišta kapitala, SPD se zalaže za manje konzervativne fiskalne politike, dok FDP insistira na strogom poštovanju fiskalnih pravila EU, bez promena, koje bi je, kako kažu, pretvorile u „dužničku uniju“. Zeleni traže reformu Pakta za stabilnost i rast u trajni instrument ulaganja i stabilizacije, pod kontrolom Evropskog parlamenta.
S obzirom na tesan ishod nemačkih izbora mogli bi proći i meseci pregovora za formiranje nove Vlade i novog nemačkog kancelara, u kritičnom trenutku za Evropu, koja se još uvek bori za oporavak od pandemije, piše pak Njujork tajms, koji dodaje i da su nedjeljni izbori označili kraj ere za Nemačku, ali i za Evropu.
List dodaje da je u poslednjih 16 godina Angela Merkel bila ne samo kancelarka Nemačke, već i liderka Evrope, i da je nadgledala zlatnu deceniju evropske ekonomije, koja se povećala za više od petine, gurnuvši nezaposlenost na najniži nivo od 1980 -ih.
Analitičari smatraju da bez obzira ko postane kancelar, on ne samo da će imati slabiji mandat, već će i manje vremena trošiti na rukovođenje Evropom.
„Nemačka će neko vreme biti odsutna u Evropi“, rekla je Andrea Rumele, dekan Herti škole u Berlinu dodajući da ko god da postane kancelar, verovatno će ga domaća politika puno više okupirati.
Da je slaba kompromisna koalicija loša vest za Nemačku, ali i za Evropu i Britaniju, kojima je u Berlinu potreban snažan, pouzdan partner, ocenjuju i urednici Obzervera.