Politika region

Rade Basta više nije ministar privrede – odlučila većina poslanika

Photo: Unsplash

Nakon gotovo dva meseca koliko je trajala Skupština Srbije, koju je inicirala opozicija posle dva masakra početkom maja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i selima oko Mladenovca, velikom većinom glasova odlučeno je da će biti formiran Anketni odbor.

Taj odbor bi u roku od mesec dana trebalo da ispita sve okolnosti pod kojima su se desili ti masakri, a na čelu odbora, čije formiranje će tek uslediti, trebalo bi da bude Marinika Tepić (Ujedinjeni).

Za formiranje Anketnog odbora glasala su 193 poslanika, od 194 prisutnih. Odluka stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku.

Većinom glasova usvojen je i izvštaj Vlade Srbije o bezbednosnoj situaciji u zemlji nakon dva masovna ubistva u školi, kao i izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o nadzoru programa komercijalnih televizija za period oktobar 2022. – kraj marta 2023 i o izveštavanju o slučajevima nasilja u televizijskim programima. Z oba ova izveštaja glasala su po 144 poslanika.

Protiv ta dva izveštaja još tokom rasprave negativno su se izjasnili poslanici opozicije navodeći da nisu tačne tvrdnje da sistem, kako je tvrdila Ana Brnabić, nije zakazao i da nije tačno da rijaliti programi i sejanje nasilja nisu uticali na počinioce masakra.

Naposletku odlukom većine glasova razrešen je i ministar privrede Rade Basta. Za njegovu smenu glasalo je 149, od ukupno 194 prisutnih poslanika.

O poslednjoj tački dnevnog reda, koju je inicirala opozicija, parlament se izjašnjavao preko reda, prošle sedmice i tada je izglasano poverenje Bratislavu Gašiću, ministru policije.

Sednicu koja je počela gotovo pre dva meseca, odnosno 18. maja, obeležile su tenzije između poslanika vlasti i opozicije, često na ivici fizičkog sukoba.

Međutim, uprkos sukobima, vređanjima i targetiranju i sa jedne i druge strane, Vladimir Orlić, predsednik parlamenta Srbije, kažnjavao je samo opoziciju, kojoj je izrečeno 66 kazni.

I. S.

Up Next

Poljoprivrednici i stručnjaci tvrde: „Kvalitet pšenice ispod očekivanog, teško će se pokriti i troškovi proizvodnje“

Don't Miss

Dubravka Đedović: „Još smo u energetskoj krizi, ali se hvatamo u koštac sa reformama“

Click to comment

Politika region

Miroslav Aleksić traži od tužilaštva da proveri navode o korupciji pri izgradnji autoputa Ruma-Šabac-Loznica

Photo: Pexels

Aleksić je pozvao tužilaštvo da utvrdi da li su tačni navodi iz pisma da je azerbejdžanska kompanija Azvirt, koja je angažovana na izgradnji tog autoputa, dala osam miliona evra Srpskoj naprednoj stranci (SNS) preko nekadašnjeg direktora Koridora Srbije Dmitra Đurovića.

„Papić je bio bliski saradnik Nebojše Stefanovića i u pismu govori o problemima koje je imao sa Zvonkom Veselinovićem i Sinišom Malim. Govori kako je dobijao pretnje od Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena sa Kosova i Metohije koji se bavi putnom infrastrukturom“, kazao je Aleksić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Nosilac liste „Srbija protiv nasilja“ na izborima 17. decembra ocenio je da ti navodi „moraju biti provereni“.

„Zaslužuju odgovore tužilaštva i institucija ako ih još imamo jer sve vreme ćute i u službi su režima. Da li zato Srbija danas duguje 36 milijardi evra jer najveći deo tog novca je otišao na putnu infrastrukturu? Da li građani mogu da očekuju da će se nastaviti pljačka ako ova vlast ostane i posle 17. decembra“, upitao je Aleksić.

On je upozorio da po stepenu korupcije u Evropi, Srbija deli drugo i treće sa Albanijom što je po njegovim rečima, rezultat slabljenja vladavine prava i jačanja autokratije u Srbiji prethodnih 11 godina.

„Po podacima organizacije Transparensi Internešnl, Srbija u poslednjih šest godina u kontinuitetu nazaduje u borbi protiv korupcije i od 180 zemalja u svetu nalazi se na 101. mestu. Nema institucije koja se danas bavi borbom protiv korupcije u Srbiji, pravosuđe je razoreno što potvrdjuje da je vlast generator korupcije“, naveo je Aleksić.

Dodao je da je „po pravilu, svaki projekat u Srbiji ugovoren bez tendera, bez javnih nabavki i po netransparentnim procedurama“ navodeći kao primer Moravski koridor.

„Po projektnoj dokumentaciji Saobraćajnog instituta CIP 2012. godine vredeo je 480 miliona evra a ponuda koju je Srbija tada dobila za 110 kilometara autoputa iznosila je 500 miliona evra. Šest godina kasnije tadašnja ministarka Zorana Mihajlović potpisuje novi ugovor na 800 miliona evra a danas će građani za izgradnju tog koridora platiti tri kredita u iznosu od 1,6 milijardi evra. To je 14,5 miliona evra po kilometru, što nigde ne postoji posebno kad je reč u ravničarskom predelu“, rekao je Aleksić.

I. S.