Connect with us

Privreda

Proizvođači goveda i svinja u Srbiji: „Farme propadaju, potrebna hitna pomoć države“

Photo: Unsplash

Vlasnici farmi svinja i goveda u Srbiji upozorili su da taj sektor poljoprivrede propada i da je potrebna hitna pomoć države, jer subvencije za prošlu godinu nisu isplaćene, a prerađivači mleka spuštaju cene otkupnog mleka i uvoze ga.

Vlasnica farme krava u okolini Kikinde Olivera Latinović rekla je za Betu da joj država za prošlu godinu duguje oko 3 miliona dinara na osnovu subvencija za umatičena grla, dok je subvencija za krave koje su se prošle godine prvi put otelile, ukinuta.

„Država je najavila opet formiranje neke radne grupe za izrdu strategije za povećanje stočnog fonda, ne znam šta će radna grupa kad država nije isplatila subvencije za prošlu godinu ni za 50 odsto velikih proizvođača, meni duguje tri miliona dinara, a milion ne priznaje“, rekla je Latinović.

Dodala je da su mlekare počele da smanjuju cenu mleka, prošlog meseca za pet dinara, a očekuje se da će to ići i dalje naniže jer se mleko uvozi i pojavio se višak na domaćem tržišu.

Mlekare su, kako je rekla, podigle cenu mleka jesenas, u trenutku kada je pretila nestašica i njoj plaćaju oko 75 dinara po litru, što je jedna od najboljih cena, zbog količine koju proizvodi i kvaliteta, a pojedini proizvođači za litar dobijaju i 40 dinara.

Latinović je rekla da je hitna mera koju bi trebalo odmah sprovesti da država isplati subvencije koje duguje za prošlu godinu.

„Proizvođači mleka su tokom godine plaćali fakultetima troškove analize mleka, na šta su obavezni, iako mlekare to ne priznaju, zatim troškove umatičenja i kontrole stada, što ukupno košta malo manje od tih 25.000 dinara koje dobijamo za subvencije po kravi“, rekla je Latinović.

Dodala je da ne zna zašto je ukinuta subvencija za junice koje su se prvi put otelile u 2022. godini, zbog čega je trebalo da dobije milion dinara.

„Ne znam zašto je ukinuta ta uredba o subvencijama za 2022. godinu, a važiće za ovu godinu, da li slučajno ili zato što to nije neko razumeo“, rekla je Latinović.

Istakla je da bi druga hitna mera za proizvođače mleka bila kontrola uvoza, pre svega kontrola kvaliteta, jer su neke trgovinske kuće prodavale 12 litara za 1.000 dinara.

Vlasnik farme svinja u okolini Srbobrana Veselin Eraković rekao je da je cena tovljenika samo tokom dva meseca porasla na 230 do 240 dinara po kilogramu žive vage i da je ta cena obezbeđivala manju zaradu, a da je pala i sada je oko 200 dinara.

Eraković je rekao da je za proizvođače svinja veliki problem uvoz i da je tokom decembra uvezeno oko 3.000 tona smrznutog mesa, što je smanjilo potražnju na domaćem tržištu.

Stručni konsultant Udužeja odgajivača svinja Srbije i Unije uzgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin rekla je da bi urgentne mere države, kako bi se sprečilo propadanje tih proizvođača, bile kontrola uvoza i kvaliteta uvoznog mesa.

Domaći proizviđači mesa imaju 30 odsto povećane troškove proizvodnje svinja, jer ne koriste hranu u kojoj ima modifikovane soje.

„Proizvođači svinjskog mesa u Šapniji i Portugaliji koriste 100 odsto modifikovanu hranu, u Nemačkoj je hrana 89 odsto modifikovana, a jedine zemlje koje ne koriste tu hranu u Evropi su Švedska i Srbija. Ne kažem da je takvo meso modifikovano, nema naučnog dokaza da je štetno, ali to potrošači treba da znaju i meso mora biti deklarisano“, rekla je Čelebićanin.

Dodala je da domaće svinjsko meso, za čiju se proizvodnju ne koristi modifikovana hrana, treba da ima oznaku višeg kvaliteta.

Ona je rekla da bi za revitalizaciju sektora uzgoja svinja u Srbiji trebalo povećati subvencije po grlu, uvesti određene povlastice za energente i kontrolisati uvoz.

„Razgovaramo sa ministarkom poljoprivrede i znam da će se uvoz mesa smanjiti, jer nisu odobreni svi zahtevi“, rekla je Čelebićanin.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Privreda

Miroslav Aleksić: „Država krije svoj dug prema poljoprivrednicima, uvezli smo 7.000 tona mleka“

Photo: Unsplash

Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je da Ministarstvo poljoprivrede Srbije krije koliko država duguje poljoprivrednicima za podsticaje za prethodne godine i da će možda i polovina od 70 milijardi dinara predviđenih za ovogodišnje podsticaje otići na isplatu dugova.

Kako je saopšteno, Aleksić je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu rekao da će to dodatno pogoršati „već veoma teško stanje u poljoprivredi“, jer će onemogućiti njen razvoj.

„Najveći problem je novac i ljudi odlaze sa sela jer od svog rada ne mogu normalno da žive, a država ne isplaćuje redovno svoje obaveze prema seljacima. Da li je plan države da se snalazi kako ko može, pa da se zbog toga smanji broj malih proizvođača, a da veliki postanu još veći? To vodi gašenju poljoprivrede u Srbiji“, rekao je Aleksić.

Podsetio je da je od Ministarstva pre nekoliko meseci tražio da objavi tačan iznos dugova poljoprivrednicima za podsticaje, ali da do danas nije dobio odgovor.

„Nebriga države i nedostatak strategije doveli su do toga da je danas, prema popisu, u Srbiji broj poljoprivrednih gazdinstava od 2012. godine smanjen za više od 70.000, bilo ih je 628.000, a sada ih je nešto više od 500.000, dok je tek svaki 14. nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina“, rekao je Aleksić.

On je podsetio da je stanje u oblasti proizvodnje mleka loše, kao i da je broj muznih krava u poslednjih 10 godina opao sa milion na 400 hiljada.

Aleksić je dodao da je zbog toga u prva tri kvartala prošle godine uvezeno 7.077 tona mleka u prahu u vrednosti od 28 miliona evra, a 17,7 miliona evra je potrošeno za uvoz mleka iz Poljske i drugih država.

Izneo je podatak da je 2019. godine uvezeno u Srbiju mesa u vrednosti od 98 miliona evra, 2020. za 102 miliona evra, 2021. za 109 miliona, a u prvih devet meseci prošle godine uvezeno je mesa za 132 miliona evra.

„Subvencije u Srbiji iznose u proseku između 35 i 40 evra po hektaru, dok u EU i do 900 evra po hektaru. U Srbiji se prosečno po hektaru proizvede u vrednosti od 1.000 evra, a u Holandiji je to 17.000 evra, iako Holandija ima milion i po hektara obradive površine, koliko samo u Vojvodini“, rekao je Aleksić.

Naveo je da je potrebno uvođenje sistema e-Agrar, ali da je za to određen „neprimenjivo kratak rok od tri meseca“.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu