Ove godine objavljena je knjiga Aleksandra Gajovića „Prvi srpski tajkun“. Ova drama, politički triler postala je bestseler vrlo brzo nakon objavljivanja.
„Prvi srpski tajkun“ govori o vremenu koje su mnogi u Jugoslaviji (na)zvali „vunenim“, vremenu u kojem niko nije bio siguran da služba bezbednosti ili neki drugi organ neće zakucati na vaša vrata. Događaji u knjizi su istiniti ali su imena likova izmišljena.
Knjiga višeslojna i može se sagledati iz više uglova. Jedan od njih je, svakako, da se radi o svedočanstvu i pečatu jednog vremena, perioda sedamdesetih i osamdsetih godina prošlog veka u SFRJ. Perioda koji je prethodio kasnijem slomu države.
– Baveći se odnosom advokata i okrivljenog, ovaj politički triler dobija i ljudsku dimenziju. Takođe, u okviru sudbina glavnih junaka može se sagledati odnos društva prema uspešnim ljudima u tadašnjim društveno- političkim okolnostima – kaže Gajović.
Odlomak iz knjige „Prvi srpski tajkun“
Koliko istina sačinjava jednu laž
Danas, kada imam blizu šezdeset godina, boravim u zatvoru. Tu sam od 1976. godine. Za sada sam tu gde sam, nadam se ne zauvek, već trenutno. Ali, po svemu sudeći, verovatno ću tu ostati dugo. Ovde sam sasvim siguran i biću tu dok ovo, što hoću da napišem, ne privedem kraju. Pokušaću da što istinitije i objektivnije, ako je to uopšte moguće u mojoj situaciji, iznesem sva zbivanja oko sebe, koja se odnose na period koji je za nama. Trudiću se da to učinim, tako mi svega, detaljno, istinito, pošteno i – iz srca i duše, iz ubeđenja!
Bog mi je jedini i najveći svedok.
Mada, gospod ponekada ume da bude baš težak saputnik.
