Privredni oporavak, inflacija i energetska kriza obeležili 2021. godinu

Da li je tema godine privredni oporavak? Ili inflacija? Ili energetska kriza? Na zalasku turbulentne 2021. godine, fakultet FEFA je organizovao tradicionalni onlajn razgovor sa profesorima tog fakulteta na kojima su se mogle čuti analize i viđenja aktuelne situacije u ekonomiji i biznisu.

Među njima je Dušan Vujović, bivši ministar finansija i ekonomista Svetske banke, koji je podsetio na prognoze Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojima je 2021. godina izlaska iz krize, a 2022. godina vraćanja na stabilnu putanju ekonomskog rasta. Naravno, pod pretpostavkom da nema novih talasa pandemije i zaključavanja ekonomija.

„U prvim fazama pandemije u 2020. godini i većem delu 2021. države su pružile pomoć privredama, kako bi očuvale poslove i ekonomsku aktivnost. Sve zemlje su imale uglavnom slične mere – linearnu pomoć i nisu uspeli da razlikuju preduzeća, koja imaju budućnost od onih koja su iskoristila krizu i pomoć države da prežive. Sada sa ekonomskim oporavkom desila se ‘savršena oluja’. Istovremeno, imamo pritisak potrošačke tražnje i rasta troškova na strani ponude, a tome se pridružio rast troškova za sirovine i energente. Fiskalna ekspanzija postaje problem“, ocenio je Vujović, dodajući da globalnoj ekonomiji preti velika opasnost da se istovremeno pokrenu svi izvori inflacija.

„Poslednjih 20 godina došlo je do podele rada. Kina i Indija preuzeli su proizvodnju mnogih stvari i kada se to upari sa problemima u transportu, čak i tamo gde ima potencijala za rast sirovine ne mogu da stignu“, zaključio je on.

Prošle godine globalni BDP je smanjen za 3,1 %, ove godine ostvariće rast od 5,9 %, a u sledećoj se predviđa rast od 4,95 %.

Profesor Nebojša Savić, koji je i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije ističe da će ove godine privredni rast Srbije biti nešto preko 7 %, dok se za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 %.

„Naš rast je pre svega baziran na izvozu i domaćoj potrošnji, gde je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama. Ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju. Naša inflacija je najvećim delom uvozna inflacija. U ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo pritisak i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja Srbija malo šta može da uradi. Mislim da neće biti stagflacije na globalnom nivou, već se govori o biflaciji, pojavi kada neke cene stagniraju ili čak padaju, a neke druge kao energenti rastu“, naveo je Savić, dodajući da će međugodišnja inflacija u Srbiji ove godine biti oko 7,5 %, a prosečna godišnja inflacija oko 3,5 %.

Centralne banke našle su se u procepu, s jedne strane između potrebe za privrednim oporavkom, a s druge sa rastom cena,

Vujović smatra da većina zemalja ne želi da podiže kamatne stope, jer to utiče na privrednu aktivnost. Takođe, promena referentnih kamata dovodi do promena niza drugih kamatnih stopa.

„I Fond kaže kontroliše inflaciju, ali nemojte da gušite rast. Centralne banke će imati delikatnu obavezu da istovremeno drže nogu i na gasu i na kočnici. Moraju da paze da inflacija ne postane deo očekivanja, jer kada počnu da je ugrađuju u ugovore i cene, ona postaje strukturni problem“, upozorava Vujović.

Sa ovim se slaže i profesor Savić koji predviža da će centralne banke biti maksimalno oprezne, da će čekati i pratiti šta će biti sa pandemijom i lancima snabdevanja.

„Da li će proizvođači iz SAD i EU premestiti proizvodnju iz Kine ili će ostati tamo? Recimo transport iz Kine je poskupeo četiri puta. Mislim da će centralne banke generalno gledati da što sporije povećavaju kamatne stope i da će pokušati da zadrže očekivanja na postojećem nivou. Kod nas je inflacija 7,5 %, a očekivanja tržišnih učesnika na 24 i 36 meseci su 3,5 %. Sve ukazuje da će inflacija iščeznuti za 6, 7 meseci. Cene energenata u prošloj godini su padale, a u ovoj rastu. Cene neprerađene hrane su zbog suše skočile. Taj efekat će sledeće godine nestati i od polovine sledeće godine vraćamo se na ciljanu inflaciju“, poručio je Savić.

- Advertisement -