Priština planira da otvori konkurs za prijem 850 novih regruta za potrebe snage tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).
To je po rečima ministra odbrane tzv. Kosova do sada najveći konkurs, koje je Kosovo sprovelo u cilju povećanja kapaciteta KBS-a. Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji, smatra da je ova najava nastavak kontinuiteta u izgradnji oružanih snaga Kosova uz pomoć vodećih sila NATO pakta.
„Cilj im je da baš nakon nedavne krize na Brnjaku i Jarinju, gde se desila jedna vrsta demonstracije njihove sile, sada ovim daju odgovor o namerama u budućnosti. Već se govori o tome da bi se ta buduća vojska tzv. Kosova sastojala od tri puka, koji bi pokrivali ključne zone Kosova i Metohije usmerene prema centralnoj Srbiji. Istovremeno, u organizaciji tih snaga, povećanju regrutnog kontingenta i obučavanju mlađeg kadra posebna pažnja se pridaje tome od koje zemlje će se kupiti sistemi, koji su pogodni za taj prostor i koji bi bili usmereni ka Srbiji. Prvenstveno se misli na prenosne protivoklopne i PVO sisteme, kao i na sisteme vatrene podrške od artiljerijskih oružja, minobacača i naravno u okviru toga na to da se obaveštajno-izviđački sistemi podignu na visok nivo – od osnovnih taktičkih jedinica,od čete, bataljona pa do tih pukova“, ističe Kovač, za Sputnjik.
Upravo činjenica da Priština nastavlja sa jačanjem KBS je politička poruka upućena ne samo Srbiji, napominje Kovač, već i onima koji nisu za kosovsku nezavisnost – da oni ne odustaju od planova da stave pod kontrolu pre svega sever Kosova.
Loša vest za Srbe na Kosovu
Vojni stručnjak i komentator Aleksandar Radić, takođe, napominje i da bez obzira na to što je Priština promenila propise i KBS definisala, kao svoju vojnu silu, u realnosti se ipak poštuju propisi, koji su doneti 1999. godine, kojim je Kfor jedina vojna sila, koja ima kompetencije na tom prostoru.
„U ovom trenutku to još uvek funkcioniše, ne kao ranije ali postoje mehanizmi koji onemogućavaju da Priština sama odluči o nabavci nekih naoružanja koja bi potencijalno mogla da budu problematična i da preterano ojačaju njihove snage. NATO ima svoj tim za vezu koji radi na jačanju KBS-a ali se tu prave ozbiljna procena šta da im se dozvoli i pruži a šta ne u ovom segmentu, koliko i u šta da se uloži. U ovom sada modelu to će potrajati i ostati na nivou lake pešadije sa elementima logistike snaga za podršku civilnih institucija i u perspektivi nema naznaka da postoji izbor naoružanja, koji bi omogućio da se razvijaju veći ofanzivni kapaciteti KBS“, uveren je Radić.
