Priština i Kurti su, upućivanjem jedinica ROSU na sever Kosova, pokazali da su spremni na sve, da nemaju nameru da ispune svoje obaveze iz Briselskog sporazuma.
Koliko daleko su spremni da odu u nepoštovanju potpisanog i vršenju pritiska na zvanični Beograd?
Politika koju Aljbin Kurti sprovodi od februara i najava reciprociteta su jednostavno objašnjenje za pitanje – koje su namere prištinskih vlasti, kada uznemiravaju Srbe, onako kako to čine od ponedeljka ujutru.
„Zašto sada? Pa naprosto dugo cela ova priča traje, spoljne i globalne okolnosti se menjaju, srpska pozicija se svaki dan menja. Pokušaj nametanja priznanja, da tako kažem, i potvrde kosovske državnosti ne teče u onom pravcu kako bi se to očekivalo i prosto je ovo pokušaj da se stvori situacija i da Srbija prihvati nametnuto rešenje“, smatra diplomata Zoran Milivojević.
„Sve ovo što se trenutno dešava na administrativnoj liniji zapravo predstavlja samo nastavak i to Priština sprovodi kao određenu vrstu pritiska prema pre svega Srbima, koji zive na teritoriji KiM, a sa druge strane predstavlja nastavak one politike, koja znači potpuno ignorisanje svega što je do sada dogovoreno“, kaže vojni komentator Vlade Radulović.
Bivši savetnik Hašima Tačija zamerio je Aljbinu Kurtiju odluku da ROSU dovede do prelaza Jarinje i Brnjak bez konsultacija sa Zapadom. Stručnjaci uvereni da Kurti tu odluku nije sam doneo.
„Jedini strani partneri s kojima on može da govori su oni, koji direktno podržavaju nezavisnost Kosova i koji imaju interes da se to reši u korist potvrde te državnosti. To su ovi, koji su integrisani na ovaj ili onaj način u Kvinti pre svega, ali vrlo precizno Vašington, London i u Briselu jedno tvrdo jezgro koje zastupa državnost Kosova“, dodaje Milivojević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da pusti Prištinu da promeni pogrešne odluke.
„Odgovornost je na međunarodnoj zajednici u dva pravca. Prvi je da li zaista žele mir i stabilnost ovde, ako to žele onda ce učiniti neophodno, da se ovo povuče i da se stvar vrati na prethodno stanje i da se dijalog nastavi“, ističe Milivojević.
„Ključan pritisak, koji na Srbiju može da bude izvršen to je pritisak na Srbe, na Kosovu, pokušaj da se uđe na sever Kosova na silu i da se uspostave institucije Prištine na silu“, ističe Radulović.
Pokušaj Prištine da ubrza proces priznanja Kosova sada je očigledniji nego ikad, ali dok Beograd dosledno šalje poruku, da želi mir i samo mir na graničnim prelazima se skidaju srpske tablice, čak se i baca suzavac, uz indirektnu poruku da je to zapravo početak „kurtijevskog reciprociteta“.
