Prijatelji, kolege i saradnici oprostili su se od doktora Milana Savića

Bivši direktor Specijalne bolnice za lečenje cerebrovaskularnih bolesti „Sveti Sava“, doktor Milan Savić, magistar neulogije rođen je 11. januara 1962. godine u Tuzli. Detinjstvo je proveo u Kruševcu. Početkom studija se preselio u Beograd u kom je živeo i radio do kraja života.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kruševcu. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1988. godine. Dve godine kasnije počinje da radi kao lekar u bolnici „Sveti Sava“. Specijalizaciju neurologije završava 1995. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu i na Institutu za neurologiju KCS. Magistar medicinskih nauka postaje 2008. godine na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Od 1990. radi u bolnici „Sveti Sava“ u Beogradu, prvo kao klinički lekar, a potom, od 1995. kao specijalista neurologije. Godine 2000. izabran je za direktora bolnice „Sveti Sava“ od strane kolektiva.

Na poziciji direktora bolnice „Sveti Sava“, kao obrazovan i human lekar, sa izuzentnim poznavanjem neurologije, a posebno moždanog udara, dr Milan Savić je omogućio primenu najsavremenih metoda lečenja neuroloskih bolesti. Osnovao je Centar za mozdani udar i uveo metodu lecenja primenom trombolize. U bolnici Sveti Sava uspeo je da uvede najsavremeniju dijagnostiku i lecenje neuroloskih bolesti, najslozenijim neuro-interventnim procedurama nabavkom  najsavremenije medicinske opreme visoke tehnoloske vrednosti, onakve iste kakve imaju i najvece svetkse neuroloske klinike. Zahvaljujuci tome, i stricnoj i sitoj javnosti poznato je koliko je broj pacijenata kojima je zivot sacuvao. dr Milan Savić je posebno paznju pridavao strucnom sticanju znanja zaposlenih lekara u inostranstvu.

Nažalost, rad i uspesno rukovodjenje dr Milana Savića 2019. godine prekida teška bolest – tumor na mozgu. Doktorova istrajna i nenametljiva borba sa bolešću završila se 21. juna 2022. kada je preminuo u bolnici u kojoj je započeo i razvijao svoj profesionalni put.

Dr Milan Savić ostaje u srcima svojih pacijenata i kolega, posebno onih koji ga još uvek iz milošte zovu „naš diša, naš direktor“. Njegova vrata su uvek bila otvorena svim pacijentima i kolegama. Mnogi su navodili da je, zbog njegove vedrine, duhovitosti i staloženosti, razgovor sa njim uvek bio lekovit.

- Advertisement -