Previše sedenja šteti srcu – Otkriven broj rizičnih sati

Nalazi su otkrili da produženo vreme sedenja povećava rizik od srčanih bolesti, posebno od srčane insuficijencije i smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima. Zamena sedenja drugim aktivnostima znatno smanjuje ove rizike.

Studija je otkrila i da ispunjavanje preporučenih nivoa umerene do snažne fizičke aktivnosti možda nije dovoljno da se smanji kardiovaskularni rizik ako prekomerno sedenje ostane deo svakodnevnog života.

Mnogi od nas većinu svog budnog dana provode sedeći, i iako postoji mnogo istraživanja koja podržavaju važnost fizičke aktivnosti, znali smo relativno malo o potencijalnim posledicama od previše sedenja, osim nejasne svesti da bi to moglo biti štetno, rekla je glavna autorka studije Ezimamaka Ajufo, saradnica za kardiologiju u sistemu zdravstvene zaštite „Mas dženeral Brigam“.

Rizik je ostao čak i kod ljudi koji su bili fizički aktivni, što je važno, jer mnogi od nas sede i misle da, ako možemo da izađemo napolje na kraju dana i uradimo neku vežbu, možemo da ga uravnotežimo.

Nalazi studije i zdravstveni rizici

Ezimamaka Ajufo i njen tim analizirali su podatke 89.530 pojedinaca iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva. Oni su posmatrali povezanost između dnevnog vremena provedenog u sedenju i budućeg rizika od četiri uobičajena kardiovaskularna oboljenja:

•     atrijalne fibrilacije;
•     srčanog udara;
•     srčane insuficijencije;
•     smrti od kardiovaskularnih uzroka.

Tim je koristio algoritam mašinskog učenja za klasifikaciju sedentarnog ponašanja.

Sedenje duže od 10,6 sati povećava rizik od 4 bolesti srca

Otkrili su da sedentarno ponašanje povećava rizik od sve četiri vrste srčanih bolesti, sa rizikom od 40 do 60 odsto od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti kada se sedi više od 10,6 sati dnevno, a mimo sati koji se provode u spavanju.

Mnogi negativni efekti sedentarnog ponašanja su postojali čak i među onim pojedincima, koji su imali više od 150 minuta preporučene umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno.

Naime, iako je studija otkrila da se rizik od atrijalne fibrilacije i srčanog udara uglavnom može eliminisati bavljenjem fizičkom aktivnošću, višak rizika od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti mogao bi se samo delimično nadoknaditi fizičkom aktivnošću.

Važnost skraćenja vremena sedenja

Naši podaci podržavaju ideju da je uvek bolje manje sedeti i više se kretati kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja, i da je izbegavanje prekomernog sedenja posebno važno za smanjenje rizika od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti, rekao je koautor studije Šan Kuršid, elektrofiziolog.

Istraživački tim se nada da će ovi nalazi pomoći u informisanju i stvaranju budućih smernica i napora javnog zdravlja. Oni bi želeli da buduće studije namenjene predviđanju rizika testiraju efikasnost intervencija javnog zdravlja, koje pomažu ljudima da smanje broj sati koje provode sedeći i vide kako to utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Planiraju i da prošire ovo istraživanje kako bi istražili uticaj sedentarnog ponašanja na niz drugih bolesti i na duže vremenske periode.

Vežbanje je važno, ali se čini da je izbegavanje prekomernog sedenja posebno važno, istakao je jedan od autora studije, dr Patrik Elinor, doktor medicine, kardiolog i direktor centra za srce u Opštoj bolnici u Masačusetsu.