Književnost

Predstavljanje knjiga Jasmine Topić

Foto: Promo

Danas u 19 časova, u Srpskom književnom društvu, u Francuskoj 7, biće održano predstavljanje dve pesničke knjige autorke Jasmine Topić, „Privremeni boravakˮ i „Sad smo na ostrvimaˮ.

O knjigama će razgovarati Gorica Radmilović, Gojko Božović i Jasmina Topić, a razgovor uređuje i vodi Mirjana Mitrović.

„Sad smo na ostrvimaˮ predstavlja izbor iz poezije Jasmine Topić, koji je priredila Gorica Radmilović, a objavljen je kao deo nagrade „Miloš Crnjanski“, koju dodeljuje Kulturni centar Vojvodine iz Novog Sada. „Privremeni boravakˮ, najnovija pesnička zbirka u izdanju Arhipelaga, nagrađena je 2021. nagradom „Milica Stojadinović Srpkinja“.

Predstavljanje ove dve knjige omogućava uvid u aktuelne preokupacije pesništva Jasmine Topić, da se napravi uvid u njeno prethodno stvaralaštvo i evoluciju tematskih linija i stilskih finesa i da, kako je to napisala Dragana V. Todoreskov, „ u sobu stihova i melanholičnih znamenitosti Jasmine Topić uđemo oprezno, pojačane pažnje i podignute lestvice očekivanja“.

lj.z.

Up Next

Koncert Divne Ljubojević i Melodi 24. novembra

Don't Miss

Gužva na otvaranju izložbe „Vrt sećanja“ u galeriji Sanjaj

Click to comment

Književnost

Danas je obeležen dan Svetog Save „školske slave“, a obeležile su ga sve škole u Srbiji

Širom srbije je danas obeležen dan Svetog Save, dan koje sve škole u Srbije vode kao svoju školsku slavu. Mnogo toga već znamo ko je bio Sveti sava.

Sveti Sava je bio srpski sveštenik, arhiepiskop i nacionalni preporoditelj. Bio je prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, osnivač prvog srpskog vidovdanskog manastira Hilandara i prvi srpski školski sistem, što ga čini jednim od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji.

Sveti Sava se rodio kao Rastko Nemanjić, sin srpskog kralja Stefana Nemanje. Kao mlad čovek, Rastko je odlučio da se posveti bogosluženju i monaštvu, pa je napustio svijet i otišao u Atos, gde se zarekao monaškom zivotu. Tamo je preuzeo ime Sava i postao monah.

Nakon nekog vremena, Sveti Sava se vratio u Srbiju sa ciljem da unapredi crkveni život i da osnuje srpske manastire. On je osnovao prvi srpski vidovdanski manastir Hilandar na Atosu i bio njegov prvi iguman. Tada je počeo da širi pravoslavnu veru među Srbima, što je dovelo do nacionalnog preporoda.

FOTO: Unsplash

Sveti Sava je takođe osnovao prvi srpski školski sistem, što je doprinijelo razvoju srpske kulture i književnosti. On je takođe napisao mnoga dela koja su važna za srpsku istoriju i kulturu, uključujući i „Zakonik svetog Save“, koji je sadržavao pravila za monaški život.

Sveti Sava je preminuo 1235. godine, a njegovo telo je preneto u Srbiju i sahranjeno u manastiru Hilandar. Danas, Sveti Sava se smatra zaštitnikom Srbije i srpskog naroda. Njegov praznik se slavi 27. januara, a mnogi Srbi ga smatraju za svetitelja koji ih je učinio jakim i ponosnim narodom.

Njegov uticaj na veru i kulturu je ogroman, i njegova nacionalna uloga je neosporna. Sveti Sava se smatra za jednog od najvećih sveštenika svog vremena i jednog od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji. On je unapredio pravoslavnu veru, kulturu i književnost.

S.M.