Prema gruboj računici, u budućem sazivu parlamenta moglo bi da bude 13 posebnih poslaničkih grupa.
Novi saziv republičkog parlamenta činiće predstavnici deset izbornih lista, jedna manje nego što ih je dosad bilo pod kupolama Narodne skupštine. Iza rednih brojeva, na glasačkim listićima 17. decembra, uglavnom su bile koalicione liste, pa kad se „razvrstaju“ na osnovu svojih sporazuma, u donošenju zakona i raspravama ubuduće će učestvovati članovi tridesetak stranaka, pokreta i udruženja građana.
Kad svi oni preuzmu mandate, što će se dogoditi najkasnije 30 dana od saopštavanja konačnih rezultata izbora, podeliće se i po poslaničkim grupama. Na taj način dobijaju više vremena za raspravu, posebne kancelarije i pomoć stručnih službi parlamenta za rad klubova.
Prema gruboj računici, u budućem sazivu parlamenta moglo bi da bude 13 posebnih poslaničkih grupa. Dosad su poslanici bili razmešteni u 16 klubova, dok njih osmoro nisu bili članovi nijednog. Najviše predstavnika u skupštinskom zdanju, 128, imaće Srpska napredna stranka sa svojih pet koalicionih partnera. Mandati na listi raspodeljeni su tako da će naprednjaci zauzeti 109 mesta, pa će činiti i najbrojniji klub.
Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića, umesto dosadašnjih sedam, imaće šest poslanika, koji bi mogli da čine poseban klub, jer je najmanje pet tribuna uslov za formiranje grupe. Za PUPS je namenjeno šest mesta, koliko ih je i dosad bilo, i imali su svoj klub. Pokretu socijalista, čiji je osnivač Aleksandar Vulin, sleduju dva mandata, koliko i Srpskoj narodnoj partiji. Ovoga puta neće biti predstavnika Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića, jer ih nije bilo na listi naprednjaka, ali će zato tu biti troje predstavnika „Zdrave Srbije“ Milana Stamatovića, novog partnera SNS.
Sledeća po snazi u parlamentu „Srbija protiv nasilja“ svojih 65 poslaničkih pozicija, moraće da raspodeli na pokrete i partije koje su se udružile pred izbore. Najviše poslanika sa ove liste imaće Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića – 17, koja se pred kraj prošlog saziva odvojila od Narodne stranke i oformila svoju grupu. Potom sledi Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa 16 tribuna. Na osnovu izborne liste, Zeleno-levom frontu sleduje 10 mandata, a pokretu Srbija centar SRCE Zdravka Ponoša devet. Demokratska stranka u prvih 65 na listi ima četiri kandidata, koliko i stranka Zajedno, GDP – tri, a NLS – dva.
Demokratska stranka će, verovatno, kao i dosad imati svoj klub, ali manji, jer je dosad imala 10 članova. Ako se bude preslikala matrica iz prethodnog saziva, SSP će okupiti PSG, Pokret za preokret, sindikat „Sloga“ u jednu poslaničku grupu, a Zeleno-levi front će sa „Ne davimo Beograd“ formirati svoj klub. Narodni pokret Srbije sa Ekološkim ustankom imao je svoju skupštinsku grupu. Zasebnu grupu imala je i stranka „Zajedno“, koja je deo ove koalicije.
Koalicija NADA ima ukupno 13 mesta, od kojih sedam pripada Novom DSS, a šest POKS, što je dovoljno za formiranje dva kluba, verovatno će te dve stranke i u novom sazivu parlamenta nastupati udruženo. I Branimir Nestorović, novajlija u Skupštini, predvodiće jedan tim od 13 članova liste „Mi – glas iz naroda“.
Kada je reč o manjinskim strankama, klub Saveza vojvođanskih Mađara biće uvećan za još jednog člana, jer su ovoga puta osvojili šest mandata. Sa liste Ujedinjeni za pravdu, dolazi Stranka pravde i pomirenja i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini sa tri poslanika, koje su u prethodnom sazivu sa još tri poslanika drugih grupacija činile grupu „Pomirenje“. Šaip Kamberi i nakon ovih izbora ostaje član parlamenta, a dosad je nastupao kao samostalni poslanik. Svog predstavnika imaće i Ruska stranka sa jednim mandatom, kao i SDA Sandžaka sa dva.
