Poznati medicinski stručnjak o razlozima kraha fudbalske reprenzentacije na Mundijalu
Dr Jakovljević: Sve bi bilo bolje da je naša reprenzentacija imala u Kataru stučnjaka sportske medicine
Profesor doktor Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, godinama se bavi jednom relativno novom, ali svakako zapostavljenom, naučnom granom, a to je sportska fiiologija. Kao profesor fiziologije, on smatra da se mora vrlo dobro poznavati organizam vrhunskog sportiste, te da mu stručnjaci moraju omogućiti da kao najzdraviji mogući izadje na teren. Mišljenja je da je reprenzentacija Srbije u Kataru mogla više da je konsultovala stručnjake iz ove oblasti.
– Siguran sam da je stručni tim naše reprenzentacije mogao da konsultuje nekog od eksperata sportke fiziologije, par meseci pre polaska u Katar. Takav stručnjak bi mogao da napravi analizu funkcionalnosti svakog fudbalera i da uradi preventivu, kao ne bi došlo do slabosti i iscrpljenosti igrača. Drugo su povrede i njima treba da se bave lekari određenih specijalnosti. No, da do povreda ili slabosti ne bi došlo moraju se slušati stručnjaci iz oblasti sportske fiziologije. Veoma je bilo važno da se napravi analiza uticaja vremenskih faktora na pojedinačni organizam svakog fudbalera, kako podnose vrućinu, šta u tom slučaju smeju da jedu, da piju, kakvu suplementaciju moraju da uzimaju. Možda je bilo nekoliko povredjenih fudbalera, ali šta ćemo sa onima koji su bili zdravi, a nesposobni da se bore sa klimatskim problemima. Afro-azijsku klimu kakava je u Kataru, bolje podnose svi igrači koji nisu iz Evrope. Naravno u mnogim reprenzentacijama Evrope igraju fudbaleri koji su naturalizovani, pogledajte samo koliko takvih fudbalera imaju Engleska, Francuska, Holandija. Oni su prosto otporniji na pustinjsku klimu. Siguran sam da bi u budućnosti naši fudbaleri i ne samo oni kada idu na reprenzetativna takmičenja, morali da konsultuju stučnjake sportke fiziologije – kaže Jakovljević.
Sportska medicina postoji već duži niz godina, a profesor je sa kolegama priredio i udžbenik.
– Ponosan sam na to što sam u saradnji sa profesorom Dikićem napravio dobar udžbenik „Sportske medicine”.Na tom projektu učestvovalo je mnogo autora iz naše zemlje. Trenutno pokušavam da u srcu Šumadije napravim dobar centar za prevenciju u službi zdravlja vrhunskih sportista, ali i za sve druge koji se bave sportom. Prevencija u službi zdravlja je zaista ključ za modernu medicinu, ona uključuje pravilnu rehidraciju i nutriciju.Dakle, da bismo bili zdravi kao sportisti, važno je šta pijemo i šta jedemo. Takođe veoma je važno kada se šta radi, kada se uzimaju obroci i kada se organizam odmara. Vrhunski sport je kao vojska, vrhunski sportista treba da ustaje u sedam sati ujutru, a da leže u deset uveče, da mu ceo dan bude do tančina isprogramiran, uračunavajući obroke, tečnost, odmor. Pojačana fizička aktivnost je vrsta stresa za organizam, tako da se mora tačno znati kada je potrebno da se ljudski organizam odmori i oslobodi napetosti –kaže na kraju Dr. Jakovljević.