Povratak Heroja – objavljen video spot za „Vincaca“, novu pesmu legendarne jugoslovenske grupe

Četvorica preživelih članova legendarne jugoslovenske grupe Heroji, uz nove članove, vraćaju se na scenu uz nove pesme – objavljen je video spot za pesmu “Vincaca”, posvećenu Dušanu Jovanoviću.

Bend Heroji bio je aktivan od kraja 1984. godine do 1988. godine. Krenuli su od demo hitova kakvi su bili “Noću haramo” i “Mačo tip”, do prvog singla “Bilder” koji su 1986. objavili za PGP. Tada se Vladimiru Đuriću Đuri pridružio Milutin Petrović, zajedno sa Mišom Savićem, Radetom Bulatovićem Čejom, Vladanom Aćimovićem i Ivicom Vdovićem Vdom. Momčilo Bajagić Bajaga je bio producent prvog singla, kao i kasnijeg albuma “88”. Za drugi singl “Kiza rok” produkciju je radio Vlada Negovanović. “Bilder”, “Kiza rok”, “Gagarin”, Bejrut” i “Zgromiću te ja” bile su veoma slušane numere. Kao art rok bend iz Beograda vrata su i bila otvorena u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Svirali su u Beogradu, Zagrebu, Podgorici. Novi album i film “Tako je govorio Fića” planirali su za 1989. godinu, kada je izbio rat. To je poremetilo sve planove benda i u tom momentu su se razišli. Svako je krenuo da gradi svoju ličnu karijeru, većina veoma uspešnu. Vd i Aćim su nas žalost mladi zauvek napustili. Milutin je postao jedan od naših najviše cenjenih filmskih reditelja, Miša Savić legenda minimalističke ozbiljne muzike, a Čeja jedan od najznamenitijih džez kompozitora.

foto: Goranka Matić

Konceptualno, Heroji su oznaka osamdesetih, naslednici legata zvanog “Novi talas”. Pored njih,  ozbiljne art rok grupe na prostorima SFRJ su tada bili Kozmetika, Idoli, U Škripcu, Labaratorija zvuka, Luna, Haustor, Buldožer, Lajbah… Nisu imali sreće da dosegnu visine i popularnost pomenutih grupa, ali su za par godina ostavili iza sebe veliki broj performansa, umetničkih akcija od kojih je hiljadu unikatnih omota za singl “Kiza rok” jedinstven u svetu. Njihov tadašnji urednik u PGP, uz Olivera Mandića, Peca Popović podržao je hepening i na njega doveo menadžera benda Talking Heads. Čovek koji se nagledao sličnih akcija u Njujorku, rekao je da je oduševljen njihovom kreativnošću i energijom. Ne treba zaboraviti da su par godina pre toga Idoli u evropskim okvirima uz Depeche mode i Yello proglašeni za najperspektivniji bend. Tada je bilo moguće napraviti neko umetničko čudo, al umesto čuda desio nam se rat, inflacija, sankcije, turbo kultura, sve što Heroji nisu očekivali…

Četvorica preživelih članova Heroja okupila su se ponovo posle svih tih godina i pridodali tri nova člana –  Arsu, Raleta i Burdu. Snimili su dve nove pesme “Ti Rex fan” posvećenu Marku Bolanu, i “Vincaca” posvećenu Dušanu Jovanoviću. Pesme će na reizdanju starih pesama objaviti zajedno PGP i Multimedia music.

foto: Nebojša Babić

– Često se priča o Jugonostalgiji, a čini mi se sa pogrešnim konotacijama. Ljudi misle da su oni koji su Jugonostalgični nacionalno neosvešćeni, te ih guraju u korpu relikta komunističkih i socrealističkih ideja. Zašto bi bilo isključeno biti svestan svog nacionalnog identiteta i sa nostalgijom se sećati zemlje u kojoj si odrastao. Takođe, zašto bi komunističke i socrealističke ideje bile prevaziđene, ako se liberalni kapitalizam u svojim razvijenim fazama pretače upravo u to, na primer u Skandinavskim zemljama. Zašto bi nacionalizam trebalo da bude prepreka globalizmu. Zašto bi neko morao da bude samo Srbin, Hrvat, Bošnjak, a da pritom ne bude Evropljanin ili građanin sveta. Posebno na početku XXI veka, u vreme moćnog informacionog digitalnog doba. To su sve pitanja za Heroje, koje će publika moći da postavlja članovima benda u sledećem periodu – kaže Vladimir Đurić Đura i dodaje:

– Da su se Heroji osamdesetih pitali nešto, ne bi bilo ratnih „heroja“ devedesetih. U starom manifestu Heroja čiji sam član, potpisali smo se kao aktivisti jedne globalne urbane svesti kakava je bila prisutna kod svih novotalasnih bendova. Ponosni na svoje srpsko poreklo nikada nismo nipodaštavali druge narode. Endi Vorhol je bio ponosan na svoje rusinsko poreklo, pa je istovremeno stvorio pop art kao globalnu umetnost. On nam je bio velika inspiracija osamdesetih. Beograd osamdesetih opisao sam u nekoliko svojih romana, pa i u par studija. Bilo je to zaista vreme glamura i ezoterije, kada je zaista bilo moguće spojiti pravoslavne, katoličke, islamske vrednosti sa holivudskom ikonografijom, okultizam sa kontrakulturom, preklopiti stvarnost i fantastiku. Digitalni svet nije još uvek postojao. Novotalasni muzičari na čijem kraju zaista stoje Heroji, verovali su u pesmu Dejvida Bouvija. Svako može biti heroj na jedan dan. Mi smo kao bend to mogli pre četri decenije, možemo to i sada.

U pesmi učestvuju Vladimir Đurić Đura, Milutin Petrović, Mladen Arsenijević Arsa, Ratko Ljubičić, Miroslav Savić MiPi, Rade Bulatović Čeja i Milan Burda. Tekst i muziku potpisuje Milutin Petrović a produkciju i aranžman Mladen Arsenijević i Milan Burda. Pesma je snimana u studiju Multimedia Music i Studio Burda, a produkciju spota potpisuje Hatari.

Heroji planiraju da naprave niz promotivnih događaja, koji će uključivati okrugle stolove, izložbe i koncerte:

– Prvi je 1. novembra u Domu kulture Studentski grad, potom idemo u Novi Sad, Kragujevac i Niš. Želimo da mlada publika Tehnosveta koja nikada nije čula za nas dobije neku vrstu virtuelnog obaveštenja. Promovišemo Starosvet. Svakako da će stariji poštovaoci naše muzike doći na sve te svirke. Voleli bi da koncept proširimo na čitavu teritoriju bivše Jugoslavije – zaključuje Đura.

- Advertisement -