Connect with us

Privreda

Poskupljuje svinjetina, ide do 550 dinara

Foto: Pexels

Svinjetina se u mnogim mesarama i prodavnicama prodaje po 20 % višoj ceni nego pre sedam dana, kada je koštao od 420 do 440 dinara po kilogramu.

Sada treba izdvojiti od 500 do 550 dinara. Ali, nisu još svi prodavci podigli cene. U jednom trgovinskom lancu kažu da to ne nameravaju da učine ni tokom naredne nedelje.

Kilogram svinjetine u trgovinskim lancima košta od 430 na akciji do 540 dinara. Svinjska plećka je od 420 do 520, a za but treba izdvojiti od 500 do 520 dinara. Najkvalitetniji komad mesa je, kao i obično, najskuplji, pa tako file košta od 470 na popustu do 750 dinara, a kare od 550 do 720 dinara.

Zoran Matijević, potpredsednik PKS, kaže da je na poskupljenje sveže svinjetine uticao porast cene žive vage.

„U toku poslednje dve nedelje kilogram žive vaga je otišao za oko 20 % sada je od 160 do 165 dinara bez PDV-a“, navodi Matijević. „Isto toliko je poskupelo i sveže meso u prodavnicama. Teško je prognozirati šta će se dešavati u narednom periodu. To je živa materija, koja se iz časa u čas menja.“

On ističe da proizvođačima u poslednjih pet meseci veoma loše ide prodaja, što je dovelo do pada cena. Na to su, kako objašnjava, uticala dva faktora. Jedan je pad potrošnje koji je izazvan okolnostima koji prate pandemiju, manjak turista, događaja i proslava. On ističe da je drugi razlog veliki uvoz gotovih proizvoda, zbog koga domaća industrija nema šta da radi.

„Može se reći da se prodaja poboljšala u poslednjih sedam dana, ali to je kratak period da bi se videla neka tendencija popravljanja situacije, videćemo na čemu će se to završiti“, objašnjava Matijević. „Prozvođači svinja i prodavci se nadaju da će otvaranje i popuštanje mera zabrane zbog pandemije da povećaju potrošnju. Leto je uvek bilo period kada su se najviše prodavali meso i mesne prerađevine, mada svi misle da je to zima.“

On kaže da su proizvođači svinja trenutno na pozitivnoj nuli i zadovoljni su što ne gube. Ako padne cena, kako ističe, loše je i za farmere i za poljoprivredu cele zemlje.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Privreda

Ministarstvo poljoprivrede: „Poljoprivrednicima u Srbiji biće omogućeno da odlože otplatu kredita i to za 12 meseci“

Foto: Unsplash

Poljoprivrednicima u Srbiji biće omogućeno da odlože otplatu kredita i to za 12 meseci, najavili su iz Ministarstva poljoprivrede.

To znači da svi poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji otplaćuju poljoprivredne kredite, mogu da se do aprila prijave, odnosno da podnesu zahtev za moratorijum, čime će im otplata kredita biti odložena na period do 12 meseci.

Iz Ministarstva poručuju da svi koji to žele moraju da predaju zahteve lično, da im moratorijum neće biti automatski odobren, a Narodna banka Srbije bi u oktobru trebalo da donese regulatornu odluku, nakon čega će biti omogućena predaja tih zahteva.

Ova odluka države da pomogne poljoprivrednicima koji ne mogu da se pohvale sjajnom godinom, jer će, prema svemu sudeći, i kukuruz i soja podbaciti, među farmerima je dočekana dobro.

“Moratorijim, odnosno ovo odlaganje plaćanja kredita na godinu dana spašava nas propasti, jer toliko nije bilo prihoda da ne znam kako bismo plaćali”, kaže za Danas Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz banatskog sela Jaša Tomić.

On, kao i dobar deo poljoprivrednih gazdinstava kojih je u Srbiji gotovo 450.000, ima kredit.

Baćina ga je iskoristio da kupi poljoprivredno zemljište.

“Velika je ovo pomoć zaista, kupio sam pre nekoliko godina zemljište na kredit i ne bih imao novca sada da plaćam ratu, tako da je ovo spas”, ističe Baćina.

On kaže da su krediti najčešće uzimani za kupovinu repromaterijala, ali i kupovinu neophodne mehanizacije.

Trenutno, poljoprivredna gazdinstva u Srbiji bankama za kredite duguju više od 85 milijardi dinara. Tolika su potraživanja, prema podacima, koje je Danas dobio od Udruženja banaka Srbije, bila u avgustu ove godine.

Najveći iznos potraživanja banaka se, prema podacima UBS, odnose na investicione kredite i kredite za likvidnost i obrtna sredstva.

Krajem avgusta potraživanja banaka od poljoprivrednih proizvođača za investicione kredite bila su najveća – 55,9 milijardi dinara, dok je dug za kredite za likvidnost i obrtna sredstva bio 26,5 milijardi dinara.

Daleko manje, poljoprivrednici su se odlučivali da uzmu gotovinski kredit, taj dug je krajem avgusta prema bankama bio tek 184 miliona dinara.

Za kamate i naknade koje se nalaze u kategoriji ostalih potraživanja bankama je ostalo da naplate 276 miliona dinara.

U NBS za Danas napominju da se u prethodnom periodu gotovo sva potraživanja odnose na dinarska i devizno indeksirana, odnosno da nema potraživanja u deviznom znaku.

“Osim toga, gotovo ceo iznos potraživanja banaka od registrovanih poljoprivrednih proizvođača se odnosi na potraživanja po osnovu odobrenih kredita”, ističu u NBS.

Banke u Srbiji u svojoj ponudi imaju kredite namenjene poljoprivrednicima, i to za obrtna sredstva, u koju spada nabavka stočne hrane, finansiranje troškova održavanja, ali i za nabavku osnovnih sredstava, poput kupovine zemljišta, poljoprivrednih objekata, staklenika, sistema za navodnjavanje.

Prema podacima NBS, za kredite koji dobijaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, država subvencioniše kamatu, a namenjeni su za nabavku repromaterijala i drugih obrtnih sredstava. Ti krediti su kratkoročni, s rokom dospeća od tri do 12 meseci.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu