Povežite se sa nama

Aktuelno

Pooštreni kriterijumi za Uneskovu listu – Šljivovica na čekanju do kraja 2022.

Objavljeno

on

Brend i brendiranje možda su i najčešće pominjani pojmovi moderne ekonomije koji već pri samom izgovaranju imaju prizvuk nadolazećih miliona i potencijalnog globalnog poslovnog uspeha.

U suštini to je skup aktivnosti koji za cilj ima da neki proizvod, usluga ili destinacija bude bolje primećena kod potencijalnih potrošača i da što duže bude upamćena u glavama istih. Ima različitih mišljenja zbog čega je to tako, ali dosadašnja praksa je pokazala da se brendovi najlakše formiraju i održavaju ako je fokus na njihovom geografskom poreklu.

Po vrlo sličnom principu funkcioniše i Uneskova lista nematerijalnog kulturnog nasleđa za koju se svake godine prijavi po nekoliko hiljada kandidata širom sveta.

Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena „brenda“: krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse, a u junu ove godine je objavljeno da je prihvaćena još jedna nominacija iz Srbije – običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice.

Prihvatanje nominacije od strane Uneska ne znači automatski i stavljanje na listu naših rakijaških običaja, a nakon analiza i ocenjivanja predloga, konačna odluka Uneska će biti saopštena krajem 2022. godine.

Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji funkcioniše u sklopu Etnografskog muzeja, dok su u proces izrade nominacije bile uključene lokalne zajednice, udruženja i druge institucije kulture i obrazovanja.

Prema rečima Danijele Filipović, kustoskinje iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, nominovan je skup elemenata koji se odnose na znanja i praksu u vezi sa pripremanjem i upotrebom čuvene šljivovice.

Ona je pojasnila da se u nominaciji šljivovice za Uneskovu listu išlo na najširi aspekt: od zastupljenosti stabala autohtonih vrsta šljiva, preko običaja vezanih za skupljanje njihovog roda i samog pečenja rakije, pa sve do nazdravljanja, čašica iz kojih se pije i utisaka koji se stvaraju. U tom svojevrsnom elaboratu se govori i o kazandžijama i drugim zanatlijama bez kojih ne bi bilo moguće napraviti kvalitetnu tradicionalnu šljivovicu.

Optimista jr kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije (krsna slava, kolo, guslarstvo i grnčarija iz Zlakuse) prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.

Nacionalni registar

Od kako je pre desetak godina u Srbiji formirana mreža za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, uspostavljen je i nacionalni Registar. U njemu se trenutno nalazi 53 elementa među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko, još i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka, cipovka (tradicionalni vojvođanski hleb), opančarski zanat, ojkače (krajiške pesme), a u registru našeg nasleđa je i kompletan običaj proslave Đurđevdana kao i Dragačevski sabor trubača u Guči.

Međutim, samo će neki od njih biti kandidovani za Uneskovu listu jer je od 2017. godine pooštrena procedura za upis na listu, tako da je od tada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine, dok je pre toga moglo svake godine da se kandiduje po jedan. Priliku da Srbija nominuje sledećeg kandidata imaće tek 2023. godine.

Mantije se proslavile

Kao jedan od dobrih primera uspešnog promovisanja kroz nacionalni Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa su pazarske mantije čiji je upis na domaću listu doneo „popularnost“ ovom jelu koje se vrlo brzo raširilo po svim gradovima u Srbiji i tako sigurno donelo korist zanatskim radnjama koje ih sada prave i prodaju skoro četvorostruko više nego pre kampanje koja ih je proslavila.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Aktuelno

Šta ce biti sa nerealizovanim zamenskim putovanjima

Objavljeno

on

Do isteka roka za vraćanje novca za nerealizovana zamenska putovanja ostala su još tri meseca, a trenutna situacija je takva da će veliki broj agencija imati problem da putnike obešteti do 15. januara sledeće godine, kada rok ističe.

Kako za Tanjug kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, nerealizovanih putovanja je ostalo dosta, oko 50%, agencije nisu bile u prilici da u proteklom periodu zarade novac, a imaju probleme i sa stranim partnerima koji bi trebalo njima da vrate pare kojima bi agencije obeštetile putnike.

– U Grčkoj imamo problem, jer neki tamošnji partneri smatraju da su nam omogućili da putovanja iskoristimo, a pošto nismo, novac neće da vrate. U nekim drugim destinacijama ne spore da imaju novac, ali neće da ga vrate nego nam omogućavaju da pare iskoristimo kasnije . kaže Seničić.

Navodi da su neke zemlje, kao što je Italija, donele zakon kojim su produžile rok vraćanja novca do 2023. godine, upravo imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavale turističke agencije, odnosno da nije bilo posla i da nisu mogle da obezbede novac za vraćanje.

Zbog svega toga, ističe sagovornik Tanjuga, i YUTA je ušla u pregovore sa Ministarstvom turizma, kako bi pokušala da nađe model čijom primenom ne bi bili oštećeni putnici, a i sačuvale bi se turističke agencije, koje su u nezavidnoj situaciji.

– Videćemo da li ćemo uspeti da dođemo do nekog resenja u smislu produženja roka korišćenja vaučera ili eventualne pomoći države u vidu kredita, gde bi agencije iz kredita vratile novac putnicima. O tome ćemo razgovarati sa našim resornim ministarstvom i sa Ministarstvom finansija – ističe Seničić.

Ukazuje međutim da bi samo odobravanje kredita bilo nedovoljno dobro rešenje jer bi na taj način agencije koje su već u finansijskim problemima uzimajući kredit ušle u još veće probleme.

– Zato mislim da bi najbolje rešenje bilo da se delimično prolongira rok za korišćenje vaučera, odnosno zamenskih putovanja recimo do kraja sledeće sezone a da se u tom međuvremenu potrudimo da obezbedimo novac za kredite. Onda bi agencije mogle da odrade još jednu sezonu i steknu mogućnost da uđu u kredite i vrate novac za neiskorišćena putovanja – objašnjava Seničić.

On navodi da ako se bude insisitiralo na vraćanju novca do 15. januara, agencije će, ukoliko ne budu imale novca, a dosta je upravo takvih, morati da prestanu da rade.

– Onda bi se potraživanja prebacila na osiguravajuće kuće koje su izdale polisu osiguranja ali pitanje je da li osiguravači u uslovima pandemije mogu, žele da ispune tako veliku finansijsku obavezu – kaže Seničić.

A obaveza se procenjuje na oko 25 mil EUR gde su osim komercijalnih putovanja uračunate i đačke ekskurzije i rekreativna nastava.

U tom domenu je, prema Seničićevim rečima, najteža situacija pošto su agencije koje se bave isključivo đačkim turizmom, u proteklih godinu i po dana epidemije, radile samo mesec dana.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • dash restoran

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

turistička agencija VOS TRAVEL

U trendu