Polovina objekata u Srbiji nije upisana u Katastar – ne zna se ko je vlasnik i kako stati na kraj korupciji

U Srbiji je promet nekretninama regulisan sa čak 53 zakona što dovodi do toga da se za oko pet miliona objekata ne može utvrditi koje vlasnik, što znači da praktično polovina objekata nije ni upisana u državni registar odnosno Katastra, a njima je moguće trgovati, tvrde u Republičkom geodetskom zavodu, dodajući da takvo stanje otvara prostor za korupciju širom resornog sistema.

– Danas je praktično dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina, što u prevodu znači da je moguće postati vlasnik nekretnine koja još nije upisana u državni registar. Vlasnik nekretnine možete postati i ako je dobijete na lutriji, na poklon i kao nasleđe… Mnogo je primera i da je neko vlasnik dela zgrade ili cele zgrade, da izdaje stanove a da zvanično kao vlasnik nije upisan u katastar – prenosi Blic.

Red u administraciji upravljanja nekretninama praktično bi stao na put mnogim aktivnostima koje u redovnim okolnostim ane bi trebalo da funkcionišu. Stanja koja nastaju kao posledica mogu recimo da koriste državni funkcioneri koji su u obavezi da Agenciji za borbu protiv korupcije redovno dostavljalju izveštaje o svojoj imovini. Oni praktično svoju imovinu, koju su kupili kao neuknjiženu, mogu da prikriju i ne prijave je.

– Ne može katastar da knjiži one koji nemaju podobnu dokumentaciju nego se mora omogućiti ljudima da pribave minimum potrebne dokumentacije. Lokalna samouprava i oni koji donose planska ili bilo koja dokumenta, jednostavno moraju da funkcionišu. Svaka investicija i svako trgovanje uključuje rizik, tako da uvek treba da izvršite sopstveno istraživanje pre donošenja odluka. Ne preporučujemo ulaganje novca koji ne možete priuštiti da izgubite – kažu u RGZ, prenosi Blic.

Kako navode iz RGZ rešenje je da se krene u borbu protiv korupcije i da postane pravilo da vlasnik imovine možete postati samo upisom u državni registar.

– Obaveza svih nadležnih u sistemu je da kada se utvrdi vlasništvo to i prosledi u državni registar kako bi svi imali uvid i u državni registar i u stanje nad vlasništvom nad imovinom i tek tako transparentno možemo da kažemo da se borimo protiv korupcije – navode u RGZ.

Inače, srpski katastar u UN je bio jedan od tri katastarske prakse koje su promovisane za primere dobre prakse, pored Australije i Singapura.

Katastar je inače, javna knjiga koja je osnovna evidencija nepokretnosti i prava nad njima. Sadrži podatke o zemljištu (naziv katastarske opštine, broj, oblik, površina, način korišćenja, bonitet, katastarska klasa i katastarski prihod katastarske parcele), zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama, posebnim delovima grada i drugim građevinskim objektima (položaj, oblik, površina, način korišćenja, spratnost i prostorija), kao i podatke o pravima nad njima i nosiocima tih prava, teretima i ograničenjima.

Katastar je danas uspostavljen na celoj teritoriji Republike Srbije i jedini je postojeći registar koji evidentira kako fizičke karakteristike nepokretnosti, tako i prava svojine na takvim nepokretnostima.

(blic.rs)

I.T.

- Advertisement -