Poljoprivreda beleži pad izvoza ove godine: „Slabom rezultatu doprinele niske subvencije i stabilan dinar“

Negativni spoljnotrgovinski saldo Srbije u periodu januar – septembar 2023. godine u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo iznosio je 38,1 milion evra.

Izvoz tog sektora iznosio je 672,3 miliona evra, što je za 33,1 % manje u odnosu na isti period 2022. godine, a učešće u ukupnom izvozu u posmatranom periodu smanjeno je sa 4,9 % na 3,1 %, koliko je zabeleženo u prva tri kvartala tekuće godine.

Uvoz sektora u prvih devet meseci tekuće godine iznosio je 710,4 miliona evra, što je za 12,9 % više nego u istom periodu prethodne godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,2 % na 2,6 %. Pad izvoza u prvih devet meseci tekuće godine najvećim delom je posledica kumulativnog pada od 45,2 % u izvozu žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, najzastupljenije grupe u ovom sektoru (učešće od 52,8 %).

Nasuprot izvozu, najzastupljenija grupa na strani uvoza u sektoru poljoprivrede jeste gajenje povrća, korenastih i krtolastih biljaka (učešće 20,2 %), koja je ostvarila kumulativni rast od 29,6 %u prvih devet meseci tekuće godine. Izvoz kukuruza u periodu januar – septembar iznosio je 113,4 miliona evra, što predstavlja pad od 65,5 % u odnosu na isti period prethodne godine.

Najviše kukuruza, posmatrano vrednosno, izvezeno je u Bosnu i Hercegovinu, 31,1 odsto od ukupnog izvoza ove kulture. U Italiju je izvezeno 10 odsto, a zatim slede Rumunija, Albanija i Severna Makedonija, sa 9,6 odsto, 7,9 odsto i 5,7 odsto od ukupnog izvoza ove kulture.

Izvoz pšenice u prvih devet meseci 2023. godine iznosio je 125,1 miliona evra, što predstavlja pad od 34,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano vrednosno, u prvih devet meseci tekuće godine najviše pšenice se izvezlo u Italiju (43,7 odsto od ukupnog izvoza pšenice), zatim u Rumuniju 22,2 odsto, a potom slede Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, sa učešćem u ukupnom izvozu ove kulture od 12,5 odsto,8,9 odsto i 7,7 odsto.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da je pad spoljnotrgovinske poljoprivredne razmene direktna posledica administrativnih zabrana, koje su usledile zbog svetske ekonomske krize nastale zbog rata u Ukrajini.

Donesene su odluke o zabrani izvoza pšenice i kukuruza ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama regiona. Na taj način vi u kriznim uslovima zaštitite svoje tržište ali sa druge strane izgubite strane partnere koji poljoprivredne proizvode u međuvremenu kupuju od konkurencije, koja se nije opredelila za zabranu izvoza. Dakle, u tom segmentu se Srbija suočila sa problemom gubitka poslovnih partnera a posebno što su mere zabrane izvoza kod nas trajale duže nego u drugim zemljama, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zabrana izvoza je dovela do viška pšenice i žita a do toga je između ostalog došlo i na domaćem tržištu zbog niske otkupne cene.

Sa druge strane razloge za povećanje uvoza Prostran vidi u otvaranju tržišta prema zemljama koje nude konkurentnije proizvode od onih koji se proizvode kod nas.

Stvaranje slobodnog tržišta sa jedne strane svakako donosi određene pozitivne stvari ali sa druge uzrokuje i da se na domaćem tržištu pojavi roba za koju postoji veliko interesovanje kod potrošača u prvom redu zbog cene. Naročito kada je reč o povrću što uzrokuje porast njegovog uvoza, navodi Prostran.

Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže za Danas da razloga zbog čega je opao izvoz srpske poljoprivrede u odnosu na prvih devet meseci prošle ima više.

Prvi je taj što se u Srbiji sprovodi neadekvatna agrarna politika koja ne može da donese dobre rezultate. Drugi razlog je što su subvencije poljoprivrednicima niske zbog čega ne mogu da budu konkurentni u trci sa poljoprivrednim proizvođačima u drugim zemljama a treći je stabilan kurs dinara koji pogoduje uvozničkom lobiju a nikako ne odgovara izvoznom sektoru, objašnjava Ševarlić.

I. S.