Književniku Gojku Đogu pripala je ovogodišnja Kočićeva nagrada za celokupno književno delo na srpskom jeziku, saopštilo je danas Udruženje književnika Republike Srpske.
Žiri u sastavu Željka Avrić, Duško M. Petrović i Željka Pandžić jednoglasno je doneo odluku da Đogu pripadne nagrada koja se dodeljuje književniku koga odlikuje slobodarski duh Petra Kočića, čistota i punoća srpskog jezika, kao i visokoestetske umetničke vrednosti, navedeno je u saopštenju.
Uz napomenu da je Đogo izabran od pristiglih 14 prijava na Konkurs za dodjelu Kočićeve nagrade, u saopštenju se podseća da se „već od 1967. i prve pesničke zbirke ‘Tuga pingvina’ Đogo se oglasio autentičnim glasom pjesnika modernog senzibiliteta kakav je i danas“.
„Jedan je od onih pesnika, i uopšte književnih stvaralaca, koji osim što poseduje osoben senzibilitet sagledavanja i poimanja sveta, on je i pesnik snažnog kritičkog impulsa i životno osveštenog osećaja vrednosti i nezamenljivosti slobode u svim njenim vidovima“, ocenio je žiri.
Kako je navedeno, Đogov je poetički stav, iskazan i u poeziji i u esejima da književno delo mora imati kontakt sa stvarnošću.
Podsetivši na „vunenu trilogiju“, koju čine „Vunena vremena“ (1981), „Crno runo“ (2002) i „Klupko“ (2018), žiri je dodao da književno delo i u život Đoga, predstavljaju „svojevrsnu odbranu nasušno važnog fenomena humanistike, a to je autonomija pesnika i pesničkog čina, autonomija umetnosti“, prenosi Tanjug.
Žiri je ocenio, između ostalog, da Đogo gradi vlastite govorne i jezičke pesničke forme, na tragu Momčila Nastasijevića i Vaska Pope, a pre svega na principu Laze Kostića „ukrštaja starog i novog, nacionalnog i modernog, a tim sledom tragom i sjajnog avangardiste Stanislava Vinavera“.
Kako je istaknuto, Đogo time „bez patetičnosti, pokazuje koje su neslućene mogućnosti jezika i kako je jezik, ne samo temelj književnosti, već i oružje i oruđe koje neprikosnoveno garantuje nacionalnu i svaku drugu egzistenciju srpskog naroda, Kočiću na ponos“.
