Connect with us

Ekonomija

Pavle Petrović (Fiskalni savet): „Planirani deficit budžeta od 2,2 milijarde evra visok za Srbiju“

Photo: Pexels

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da je planirani deficit budžeta Srbije za 2023. godinu od 264 milijarde dinara (2,2 milijarde evra) ili 3,3 % bruto domaćeg proizvoda (BDP) visok za Srbiju.

On je u oceni Predloga zakona o budžetu Srbije na narednu godinu na Odboru za finansije Skupštine Srbije, rekao da je glavni izvor tog deficita u energetskom sektoru jer od 2,2 milijarde evra procena je da 1,2 milijarde potiče iz tog sektora.

„U okviru energetskog sektora deo krize je došao spolja, a deo, i to veliki deo, koji se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS) je generisan, isključivo iznutra“, rekao je Petrović.

Dodao je da će sledeće godine građani Srbije značajan deo sredstava morati da odvoje za plaćanje zbog velike greške i nekompetentnog vođenja EPS-a.

Van energetike, kako je rekao, ostaje deficit od milijardu evra i to je prihvatljivo i iznosi 1,5 % BDP-a, što Srbija može da podnese.

Prihodi i rashodi budžeta su, prema njegovim rečima, konzervativno planirani i kada se isključi energetika, verovatno će se ostavariti taj deo deficita, a moguće i da će se ostvariti neke uštede.

Petrović je rekao da je apel Fiskalnog saveta da ako se ostvare uštede na tom delu budžeta da se koriste za smanjenje deficita i visokog javnog duga koji će na kraju godine iznositi 57 % BDP-a i relativno je visok.

Istakao je da je za pohvalu što, posle tri godine u budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo što je bila ekonomski i socijalno pogrešna mera.

Problem sa budžetom za 2023. godinu i rebalansom budžeta za 2022. godinu je, kako je rekao, netransparentnost.

U stavci, kako je rekao, izdaci za nabavku finansijske imovine, što su u osnovi krediti koji se daju, najviše javnim preduzećima, a taj izdatak je u normalnim vremenima bio pet do deset milijardi dinara, a u 2023. će iznostii 117 milijardi dinara (milijardu evra), znači deset puta su veći, ali za njih nisu data detaljna obrazloženja.

On je rekao da prema naznakama ministra finansija to bi moglo da predstavlja rezervu za energetiku, ali da je bilo potrebno tu informaciju dati detaljno u budžetu da bi se znalo koliko ide EPS-u, Srbijagasu i odakle potiču ti gubici.

U budžetu se, prema njegovim rečima, predviđa i izdavanje garancija od milijardu evra, što znači da Vlada daje garanciju državnim preduzećima da se zadužuju, pa nije jasno koliko će od tog iznosa biti iskorišćeno i kome će ići.

„Ako ide energetskim preduzećima treba dodati već predviđenoj 1,2 milijarde evra, koja je već planirana za taj sektor“, rekao je Petrović.

EPS je, kako je rekao, ove godine napravio gubitak od 680 miliona evra i verovatno će do kraja godine biti povećan na 900 miliona evra, a za sledeću godinu se procenjuje da će manjak biti 300 miliona evra zato što su povećane cene energenata, pa će deo one pokriti.

Pored tog manjka, prema njegovim rečima, verovatno ima još dodatnih troškaova kao što je za zakasnelo otvaranje rudnika, što je takođe bilo potrebno obrazložiti u budžetu.

Dodao je da Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća i istakao da će 2023. godine EPS početi da stvara profit, ali to neće značiti da je postao zdravo preduzeće.

„Bilo bi najopasnije tada stati i ne sprovesti restrukturiranje, što se tiče broja zaposlenih, preduzeća koja su naslonjena na EPS, javnih nabavki, krađe struje na mreži. Nešto slično se dogodilo 2013-2015. godine kada su liberalizobane cene za privredu i naglo porasli prihodi EPS-a i ona je poslovala pozitivno, ali to nije iskorišćeno za restrukturiranje, već se odlilo u plate, loše javne nabavke“, rekao je Petrović.

Gubici koji se vezuju za gas, prema njegovim rečima, potiču od rasta cena na svetskom tržištu, ali koliki mogu da budu zavise od politike vlade.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ekonomija

Tržište nekretnina poraslo 27 %, najskuplji stan u Beogradu na vodi 2,5 miliona evra

Photo: Unsplash

Za kupovinu nekretnina u Srbiji u četvrtom kvartalu 2022. godine potrošeno je 2,3 milijarde evra, što predstavlja rast od 27,3 % u odnosu na isti kvartal prethodne godine, saopštio je Republički geodetski zavod.

Najveće cene su postignute za stanove u Beogradu na vodi, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 10.184 evra, dok je najskuplji stan, ukupne površine 383 kvadrata plaćen 2.469.888 evra.

Grad Beograd je zabeležio najveći broj kupoprodajnih ugovora, ukupno 9.547. Najveći deo novca potrošen je za kupovinu stanova, 55 %, odnosno 1,2 milijarde evra.

Broj prodatih stanova u četvrtom kvartalu prošle godine porastao je za 0,6 % u odnosu na isti period 2021. godinu.

Kada je reč o načinu plaćanja, 9 % svih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je za 4 % manje u odnosu na prethodni period, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi, ukupno 21 %.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu