Ove namirnice smanjuju holesterol – trebalo bi ih jesti svakog dana

Uprvao iz tog razloga dobro je znati, koje namirnice treba jesti za snižavanje holesterol.

National Health Service otkriva da otprilike 59 odsto stanovništva ima povišen nivo holesterola, što povećava rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Zdravstvena organizacija Heart UK upozorava da se previše holesterola može taložiti u zidovima arterija, glavnih krvnih žila koje cirkulišu krv kroz telo.

Svako može da ima visok holesterol, čak i ako je mlad, vitak, dobro se hrani i vežba. To je zato što visok holesterol mogu da uzrokuju različite stvari, uključujući i gene, naveli su.

Iako visok holesterol prevladava kod mnogih ljudi, mnogi su nesvesni da imaju taj problem.

Visoki holesterol je vrlo čest, ali većina ljudi ne zna da ga ima jer obično nema nikakvih simptoma. Zato bi svako trebalo da kontroliše holesterol, dodali su.

Ova organizacija ističe opasnosti prekomernog holesterola, objašnjavajući da se mogu formirati masna područja poznata kao plakovi, koji vremenom postaju tvrđi, čineći arterije užima. Taj se proces naziva ateroskleroza.

Kada arterije postanu uže, krv kroz njih teže teče. To opterećuje srce, jer ono mora više da radi kako bi pumpalo krv po telu. Na kraju, srce može da oslabi i ne može da radi kako bi trebalo.

Krvni ugrušci mogu da se formiraju preko masnih, otvrdnulih delova arterija i mogu potpuno da je blokiraju, prekidajući protok krvi. Delići krvnih ugrušaka mogu da se odvoje i zaglave u arteriji ili veni u drugom delu tela, što može da uzrokujesrčani ili moždani udar.

Međutim, stručnjaci dobrotvorne organizacije imaju dobre vesti za one koji su zabrinuti zbog visokih nivoa holesterola. Naime, postoji niz namirnica koje vam mogu pomoći u snižavanju holesterola.

Hrana bogata nezasićenim mastima

Smanjite unos zasićenih masnoća i zamenite ih nezasićenim mastima što je izvrstan način za snižavanje holesterola. Međutim, izbegavajte kokosovo i palmino ulje jer za razliku od drugih biljnih ulja, imaju visok udeo zasićenih masti.

Hrana koja sadrži nezasićene masti uključuje: biljna ulja kao što su maslinovo, suncokretovo, kukuruzno, orašasto i semensko ulje, avokado, orasi i semenke, masni namazi od biljnih ulja, poput suncokretovog i maslinovog ulja i masna riba.

Voće i povrće

Voće i povrće može pomoći u smanjenju rizika od bolesti srca, moždanog udara i nekih vrsta raka. Sadrže vitamine, minerale i biljne hemikalije koje vam pomažu da ostanete zdravi, a većina sadrži malo ili nimalo masnoća i ima malo kalorija, tako da vam mogu pomoći da održite zdravu težinu.

Dobar izbor uključuje mahunarke kao što su pasulj, grašak i sočivo jer su posebno bogate ovom vrstom vlakana. Ostali uključuju slatki krompir, patlidžan, bamiju, brokuli, jabuke, jagode i suve šljive takođe su dobre opcije.

Voće i povrće može biti sveže, konzervisano, smrznuto ili sušeno, ali ako se odlučite za konzerve birajte one u soku ili vodi, bez dodatog šećera i soli.

Hrana s dodatkom sterola i stanola

Steroli i stanoli su biljne hemikalije koje su slične veličine i oblika holesterolu. Oni se apsorbuju iz creva u krvotok i blokiraju apsorpciju dela holesterola, snižavajući holesterol u krvi.

Malu količinu sterola dobivamo iz hrane biljnog porekla kao što su biljna ulja, orašasti plodovi, semenke, integralne žitarice, voće i povrće, ali to nije dovoljno za snižavanje holesterola. Zato su prehrambene kompanije razvile hranu s biljnim sterolima ili stanolima koji su im dodati, kao što su namirnice poput jogurta, masnih namaza i mleka.

Zob i ječam

Zob i ječam su žitarice koje su bogate vrstom vlakana koja se nazivaju beta glukan. Unošenje tri grama beta-glukana dnevno kao deo zdrave ishrane i načina života može da pomogne u snižavanju holesterola.

Kada jedete beta glukan, on stvara gel koji se veže na žučne kiseline bogate holesterolom u crevima. To pomaže u ograničavanju količine holesterola koja se apsorbuje iz creva u vašu krv. Vaša jetra tada mora da uzme više holesterola iz vaše krvi kako bi proizvela više žuči, što snižava nivo holesterola u krvi.

Orašasti plodovi

Orašasti plodovi su dobar izvor nezasićenih masti. Mogu pomoći u održavanju vašeg holesterola pod kontrolom. Sadrže vlakna koja mogu pomoći blikiranje apsorpcije dela holesterola u krvotok iz creva.

Sadrže i proteine, vitamin E, magnezijum, kalijum, prirodne biljne sterole i druge biljne hranljive materije koje pomažu u održavanju vašeg tela zdravim. Takođe su i zasitne, pa je manja verovatnoća da ćete grickati druge stvari.