Svaka deveta firma u Srbiji danas ima probleme sa likvidnošću. Svoje obaveze ne može da ispunjava 39.602 dužnika. Toliko je pravnih lica i preduzetnika imalo blokirane račune poslednjeg avgustovskog dana. Poverioci od njih potražuju 214 milijardi dinara, bez obračunate kamate, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Ipak, broj firmi koje posluju „u crvenom“, manji je nego prošle godine.
Poređenja radi, blokirane račune 31. avgusta 2020. imalo je 41.700 dužnika, od čega je 27.510 pravnih lica i 14.190 preduzetnika. Od njih je pokušano prinudno da se naplati 235,9 milijardi dinara, bez obračunate kamate, piše Politika.
U registru Agencije za privredne registre upisano je trenutno 455.948 privrednih društava, preduzetnika, udruženja i turističkih agencija. Što znači da oko 8,6 % njih ima blokirane račune.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je prijatno iznenađen i da je ovo dobra vest, jer manji broj blokiranih računa pokazuje da je privreda u dobrom stanju. Tome su, prema njegovom mišljenju, doprineli krediti za likvidnost poslovnih banaka, za koje je država garantovala 2 milijarde evra, kroz garantnu šemu za pomoć privredi.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, slaže se da su mnoge firme preživele zahvaljujući merama Vlade Srbije. Dobrom rezultatu doprinelo je i to da mnoga preduzeća rade ove godine, za razliku od prošle, kada su zbog pandemije i zatvaranja bila sprečena.
„Ovo bi moglo da bude objašnjenje zašto imamo manje firmi u blokadi, nego ranije. Ali nije to radikalno manji broj. Možda će ih u narednom periodu biti više. To se stalno menja. Privreda je „živo tkivo“. Ima dosta preduzeća, poput poljoprivrednih, koja zavise od sezone, na početku godine uzimaju kredite, sredinom godine im pristižu pšenica ili kukuruz, i tek kada naplate robu, oni to saniraju, a u međuvremenu, mogu da budu u blokadi. Potom, prošle godine za vreme pandemije imali smo problem sa dolaskom robe sa dalekih područja i mnoga preduzeća su zbog toga upala u problem. Nije bio loš biznis, ali fizički su bili onemogućeni da sklapaju proizvode ili dobiju robu, kojom su trgovali. Nisu imali obrtna sredstva, a kada je to profunkcionisalo, izašli su iz blokade. Sa druge strane, pojedini vlasnici namerno guraju preduzeća u stečaj“, objašnjava Savić.
Za svaku firmu, čiji je račun neprekidno u blokadi 30 dana, postoji razlog za stečaj. Prema podacima Narodne banke Srbije 31. avgusta, do mesec dana bilo je nelikvidno 2.127 pravnih lica i preduzetnika. Dok je u blokadi od 180 do 360 dana bilo 5.478 preduzeća. Ovi podaci ukazuju da su sve te firme kandidati za neki vid oporavka ili prodaju kroz stečaj. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, od početka godine do sada, otvorila je stečaj u 204 preduzeća.
