„Skupština je cirkus, a svi znamo ko je vlasnik cirkusa. Na to je, po mom tumačenju, na konstitutivnoj sednici prilikom svog presedavanja ukazao i profesor Vladeta Janković. Da bi Skupština bila funkcionalna, elementarno je da su joj prethodili regularni izbori za koje znamo da to nisu bili“, kaže za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

On podseća da su izbori trajali onoliko koliko je predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, to odgovaralo.

„U Velikom Trnovcu su izbori ponavljani pet puta. Nesreća je u tome što opozicija, pri čemu ne uzimam u obzir prorusku, takve izbore prihvatila ponajviše zbog svoje razjedinjenosti, ali i neorganizovanosti. Sumanuto zvuči, ali opozicija nije imala svoje podatke o broju glasova, koji su osvojili. Takođe, Skupština se nije ni konstutisala, a već su u opoziciji nastala trvenja oko potpredsedničkog mesta na osnovu argumenata o pisanim i nepisanim pravilima izbora“, ističe sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, predsednik Skupštine je klonirani Aleksandar Martinović – čovek koji se muči da sastavi smislenu rečenicu.

„Istovremeno priča sa sagovornicima i vređa po nahođenju. Zajedničko sa Martinovićem mu je i to da je bio nezakonito angažovan u Visokoj medicinskoj školi iz Ćuprije, a da to nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, pri čemu je istovremeno nekoliko predavačica u toj školi ostalo bez posla. Imajući ovo u vidu ne verujem da će skupština biti funkcionalna i da će je vlast kroz različite performanse koristiti kao dimnu zavesu za suštinske probleme sa kojima se društvo suočava – povezanost države i organizovanog kriminala, čerupanje javnih preduzeća, ugrožene javne finansije i demografska katastrofa“, zaključuje Ognjen Radonjić.

I. S.