Neurologija mindfulnessa – Šta se dešava u mozgu kada vežbamo svesnost?

Mindfulness ili svesna prisutnost se sve češće preporučuje kao efikasna praksa za poboljšanje mentalnog zdravlja. I dok slušamo o benefitima mindfulness-a u vidu emocionalne otpornosti i kognitivne fleksibilnosti, ne možemo da se ne zapitamo: šta se zapravo dešava u mozgu kada meditiramo ili vežbamo pažljivo disanje?

Istraživali smo neurobiološke mehanizme koji stoje iza mindfulness prakse, pa pročitajte više o neuroplastičnosti i moćnim moždanim talasima.

Promene u moždanoj strukturi – Neuroplastičnost na delu

Jedna od najvažnijih otkrića moderne neuronauke jeste činjenica da mozak nije statičan. Neverovatno i epohalno saznanje naučnika je da se mozak zapravo stalno menja zahvaljujući fenomenu zvanom neuroplastičnost.

Redovna mindfulness praksa menja moždanu strukturu, i to na više nivoa. Najpre, dolazi do promena u prefrontalnom korteksu, koji je zadužen za donošenje odluka, pažnju i samokontrolu. Studije pokazuju njegovo zadebljanje kod osoba koje redovno meditiraju.

Ljudi koji praktikuju mindfulness mogu doživeti promene i u hippocampusu, ključnoj regiji za pamćenje i emocionalnu regulaciju. Ima nekih naznaka da se meditacijama povećava i njegova zapremina.

Amigdala, odnosno centar za strah i emocionalne reakcije, menja se pod uticajem mindfulness-a. Kod iskusnih praktikanata svesne prisutnosti, primećeno je smanjenje veličine i nepotrebne reaktivnosti amigdale, što dovodi do smanjenja anksioznosti.

Foto: Pixabay

Aktivacija parasimpatičkog nervnog sistema

Kada vežbamo svesno disanje, aktivira se parasimpatički deo autonomnog nervnog sistema – tzv. „rest and digest“ režim. To ima brojne pozitivne efekte, počev od smanjenja nivoa kortizola (hormona stresa), preko usporenog rada srca. Takođe, dolazi i do duboke relaksacije i regeneracije tela.
Neurološki gledano, mindfulness povećava aktivaciju vagusnog nerva, koji je ključni prenosilac signala između tela i mozga, pogotovo u kontekstu emocionalnog tonusa i smirenja.

Neurohemijski efekti: Mindfulness i neurotransmiteri

Mindfulness direktno utiče i na neurotransmitere, hemijske glasnike u mozgu. Neki od najupečatljivijih efekata jesu povećanje GABA (gama-aminobuterne kiseline) i serotonina. GABA deluje umirujuće na mozak i suzbija preteranu neuralnu aktivnost. Manjak GABA često je prisutan kod anksioznosti. Slično, studije pokazuju da redovno praktikovanje mindfulnessa može regulisati raspoloženje kroz serotoninski sistem.

Praktikovanje svesne prisutnosti dovodi i do smanjenja aktivnosti dopamina u stresnim reakcijama.

Uloga moždanih talasa – Od beta do gama

Elektroencefalografska (EEG) ispitivanja pokazuju da se tokom mindfulness meditacije menja obrazac moždanih talasa:

• Smanjenje beta talasa (povezanih sa stresom, problem-solving aktivnostima)
• Povećanje alfa talasa: Povezani su sa relaksacijom i prijatnim stanjem budne pažnje.
• Pojava theta talasa: Javljaju se u stanjima duboke refleksije i kreativnosti.
• Povećana aktivnost gama talasa kod iskusnih meditatora: Gama talasi su povezani sa stanjem „više“ svesnosti, saosećanja i uvida.

Funkcionalna povezanost mozga – Bolja integracija

Studije funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) pokazuju da mindfulness utiče na tzv. Default Mode Network (DMN), tj. mrežu moždanih regija aktivnih kada nismo fokusirani. Redovni praktikanti mindfulnessa pokazuju smanjenu aktivaciju DMN-a, što znači manje lutajućih i opsesivnih misli.

Ujedno imaju jaču konekciju između prefrontalnog korteksa i insule, što znači bolju sposobnost da prepoznaju unutrašnje senzacije i samoregulišu emocionalne reakcije.

Mindfulness i emocionalna otpornost – Neurologija smirenosti

Zahvaljujući kombinaciji gore navedenih faktora, svesna pažnja direktno doprinosi emocionalnoj otpornosti. Osobe koje redovno meditiraju se brže oporavljaju od stresa, imaju manju reaktivnost na negativne podražaje i pokazuju veću sposobnost empatije, zahvaljujući povećanoj aktivnosti u prednjem cingulatu i insuli.

Važno je napomenuti da ove promene nisu samo privremene. Već nakon 8 nedelja MBSR (Mindfulness-Based Stress Reduction) programa dolazi do merljivih promena na skenovima mozga.

Mindfulness kao neurološka praksa regeneracije

Mindfulness više nije samo spiritualna disciplina rezervisana za istočnjačke manastire – danas je to naučno potvrđena praksa koja menja strukturu i funkciju mozga. Od jačanja prefrontalnog korteksa i balansiranja neurotransmitera, do smanjenja reaktivnosti amigdale – istraživanja jasno ukazuju da svesna pažnja podstiče neurobiološku otpornost, jasnoću i unutrašnji mir.

Iskusni učitelji Mindfulness-a već decenijama ukazuju na to da je prisutnost lekovita – i ne samo u duhovnom, već i u neurološkom smislu. Njihovo učenje, sada potkrepljeno savremenom neuronaukom, jasno poručuje: ne morate verovati na reč – dovoljno je da sednete, dišete i posmatrate. Vaš mozak će obaviti ostatak posla.

- Advertisement -