Ekonomija

NBS povećala kamatnu stopu na 2 %

Foto: Unsplash

Narodna banka Srbije je na sednici monetarnog odbora odlučila da poveća kamatnu stopu za pola procentnog poena na 2 %.

Istovremeno, odlučeno je da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena (0,5 procentnih poena), na nivoe od 1, odnosno 3 %.

„Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije“, saopštila je NBS.

Iz NBS navode i da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu, imale dvostruki uticaj. „Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, putem ovog instrumenta, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti, pooštreni su monetarni uslovi“, objašnjavaju u centralnoj banci.

„Dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, koji su uticali na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1 % međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije.

„Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije (4,8 % u martu), čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima“, objašnjavaju u NBS.

NBS očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine krenuti da pada i da će se u granice cilja najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje.

Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. juna 2022. godine.

I. S.

Up Next

Kristofer Hil: „Velike promene u energetici na Balkanu“

Don't Miss

Siniša Mali: „Dobri rezultati fiskalizacije, od ponedeljka prijave za još 100 evra pomoći za mlade“

Click to comment

Ekonomija

Aleksandar Vučić: „Struja će morati da poskupi“

Foto: Unsplash

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će struja morati da poskupi, ali da to svakako neće biti „preko noći“, kao i da će se nadležni truditi da to i dalje bude niska cena, iako veća nego do sada.

Vučić je, govoreći za TV Pink o ceni struje i poskupljenju, rekao da je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi, bila je ranije u Ukrajini, od kako je izbio rat više, nije, kao i u Gruziji.

Nema više niko u Evropi cenu kao u Srbiji. To je kod nas suštinski socijalna kategorija, što nije fer, prema EPS-u, ali je tako, rekao je Vučić.

Gledaćemo da držimo da cena i dalje bude izuzetno niska, ali će morati da se poveća u nekom trenutku, dodao je predsednik.

On je pojasnio da i kada se najavi povećanje cene struje, mora da prođe mesec dana ili dva, dok to ne odobri agencija, tako da svakako ne može da se desi „preko noći“.

Dodao je da mora da se očuva finansijska stabilnost zemlje, ali i da mora mnogo da se ulaže u EPS, kako se ne bi kopalo 60.000-70.000 tona, već 90.000 tona uglja i kako bi sistem bio održiv.

Ukazao je da moramo da radimo i na izgradnji nuklearnih elektrana, dodajući da je i danas razgovarao sa mađarskim partnerima o tome da Srbija „uđe“ delom u mađarsku nuklearku Paks, da plati 1,8 milijardi za svoj deo.

Oni bi, kaže, da „uđu“ u hidroelektrane Ðerdap ili Bistricu, jer su im potrebna reverzibilni izvori.

„Moramo da razmišljamo o obnovljivim izvorima energije, najčvršću poziciju imate tada. To su pitanja za razgovor, a da li će i šta neko od političara da kaže, ne sekiram se. Kada nemaju šta da kritikuju, pričaju o institucionalizaciji“, rekao je Vučić.

I. S.