Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7%).
Poslednji put je Narodna banka smanjila ključnu kamatnu stopu za 0,25 procentna poena u septembru 2024. godine, pa je ovo osmi mesec bez promene kamatne stope.
U obrazloženju odluke, NBS navodi da je, i pored značajnog smanjenja inflacije i njenog kretanja u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike.
Međugodišnja inflacija u martu iznosila je 4,4 odsto, dok je bazna inflacija bila na nivou od 5,1 odsto. Narodna banka cilja inflaciju u koridoru od tri plus minus 1,5 odsto, odnosno od 1,5 do 4,5 odsto. U ponedeljak će Republički zavod za statistiku objaviti podatke o potrošačkim cenama za april.
Kako se navodi u saopštenju NBS, domaća inflacija u velikoj meri zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja trenutno karakteriše visok stepen volatilnosti zbog neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija.
Preovlađuju ocene da će u takvim okolnostima globalna inflacija verovatno opadati nešto sporije nego što se očekivalo, dok će privredni rast biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima, lancima proizvodnje i slabostima u ključnim pokretačima rasta, kao što su spoljna trgovina, investicije i potrošnja.
Iako je očekivani sporiji rast svetske ekonomije uticao na pad svetskih cena primarnih proizvoda, pre svega sirove nafte na svetskom tržištu, neophodna je opreznost, jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli delovati inflatorno, upozoravaju u NBS.
Izvršni odbor NBS je imao u vidu i očekivanja tržišnih učesnika da će Evropska centralna banka verovatno nastaviti da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove zaduživanja vezanim za evro kod nas.
Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike, jer će se najverovatnije suočiti s pojačanim inflatornim pritiscima usled carina, što bi se moglo odraziti na tokove kapitala prema zemljama u usponu.
Pored toga, cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama, kao što su kakao i kafa, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija domaća poljoprivredna sezona koju smo imali prošle godine, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.
U skladu s očekivanjima Narodne banke Srbije, inflacija se tokom prvog tromesečja ove godine kretala oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u martu je iznosila 4,4 odsto. U odnosu na kraj 2024, u martu je smanjen doprinos cena energije i usluga za po 0,1 procentni poen, dok je doprinos cena hrane povećan za 0,3 procentna poena, u velikoj meri zbog efekta i dalje visokih svetskih cena kakaoa i kafe.
Na postepeno popuštanje cenovnih pritisaka, navode u NBS, ukazuje bazna inflacija, koja se spustila na 5,1 odsto u martu, što je njen najniži nivo od jula 2024. godine.
Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja, s tim da će od polovine godine usporiti i do kraja godine se približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.
Tome bi pre svega trebalo da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, kao i očekivane niske cene naftnih derivata u skladu s fjučersima. Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti, što bi trebalo da doprinese daljem usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaci, navodi NBS.
Kada su u pitanju kretanja u realnom sektoru, prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod u prvom tromesečju ove godine realno je porastao za dva odsto. Niži rast od očekivanog, prema oceni Izvršnog odbora, beleži se i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i posledica je i dalje niske eksterne tražnje, problema u evropskoj automobilskoj industriji i povećane averzije prema riziku na globalnom nivou, ali i blokada i protesta koji su uticali na smanjenje potrošnje i investicija na domaćem tržištu.
Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine ipak doći do ubrzanja ekonomske aktivnosti, čemu će prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija Ekspo 2027.
Podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10 odsto, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio majski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 14. maja, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomske kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. juna 2025. godine.
