NBS opet smanjila kamatnu stopu – očekuje se pojeftinjenje dinarskih kredita

U obrazloženju odluke, NBS navodi da je imala u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju.

– Uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope – ističu u NBS.

Oni ističu da se globalna inflacija smanjuje sporije nego što je očekivano, kao i da većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, što znači i smanjenje uvozne inflacije za Srbiju.

ECB je smanjila kamatnu stopu u junu, a tržišta očekuju još jedno smanjenje do kraja godine. Američki FED nije ove godine spuštao kamatnu stopu, ali se očekuje da bi do kraja godine mogli to da urade jednom ili dva puta.

NBS očekuje da će pojeftinjenje evroindeksiranih kredita, usled smanjenja kamate ECB, kao i smanjenje kamatnih stopa na kredite u dinarima, zbog odluke NBS, doprineti postepenom rastu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, „koji neće ugroziti opadajuću putanju inflacije“.

Međugodišnja inflacija u Srbiji se u maju vratila u granice cilja i iznosila je 4,5 odsto, a Izvršni odbor NBS procenjuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja 3±1,5%, čemu će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, snižena uvozna inflacija i pad inflacionih očekivanja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, većina pokazatelja realnog sektora nastavlja da beleži pozitivna kretanja u aprilu i maju, pri čemu pokazatelji uslužnih sektora i građevinarstva, kao i brži od očekivanog oporavak proizvodnje nakon remonta naftne rafinerije u Pančevu, ukazuju da bi rast u drugom tromesečju mogao biti viši od procena Narodne banke Srbije. To povećava verovatnoću da bi rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini mogao biti veći od projektovanog u maju na nivou od 3,5 odsto. Pozitivna kretanja u realnom sektoru očekuju se i u nastavku godine, vođena rastom domaće tražnje. Većoj privatnoj potrošnji trebalo bi da doprinese rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije, a rastu investicija u osnovna sredstva povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona znatnije uticati na inflaciju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. avgusta 2024. godine.