Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite stanovništvu u februaru je iznosila 8,7 % za dinarske kredite, i 3,6 % za kredite u evro znaku. U slučaju dinarskih kredita to je gotovo nepromenjen nivo kamatnih stopa u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a u slučaju kredita u evro znaku neznatno viši nivo, pokazuju podaci Narodne banke Srbije za februar.

U odgovoru NBS na pitanje Danasa u vezi uticaja inflacije na kamatne stope na kredite u NBS kažu da na kretanje kamatnih stopa na kredite značajno utiču mere monetarne politike centralnih banaka, koje u velikoj meri zavise od očekivane inflacije.

Međutim, treba imati u vidu da je specifičnost aktuelnih inflatornih pritisaka takva da ih trenutno u najvećoj meri vode faktori na strani ponude iz međunarodnog okruženja, na koje mere monetarnih politika malih i otvorenih zemalja poput Srbije nemaju veći uticaj.

Imajući to u vidu, Narodna banka Srbije je proteklih meseci umereno pooštravala monetarne uslove i to putem povećanja prosečne ponderisane kamatne stope na repo aukcijama na kojima se povlače viškovi dinarske likvidnosti banaka.

Na ovaj način korišćena je fleksibilnost koju Narodnoj banci Srbije pruža postojeći monetarni okvir u kome se monetarni uslovi mogu pooštravati i bez promene referentne kamatne stope.

„Cilj ovih mera bio je da se spreče veći sekundarni efekti prenošenja rasta cena hrane i energenata na ostale cene. Pored toga, treba imati u vidu da su izgledi globalnog privrednog rasta, kao jednog od važnih faktora inflacije na međunarodnom nivou, sada nepovoljniji, što zahteva opreznost prilikom odlučivanja o monetarnoj politici. U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li i u kojoj meri ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova“, stoji u pisanom odgovoru NBS.

S obzirom na to da je oko 45 % plasmana stanovništvu indeksirano u evrima, eventualno zaoštravanje monetarne politike ECB-a, a time i rast kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra, može imati uticaja i na kretanje kamatnih stopa na domaćem tržištu, upozoravaju u NBS.

„Međutim, imajući u vidu povoljnu makroekonomsku perspektivu naše zemlje i očekivani nastavak rasta kreditnog rejtinga na nivo investicionog, čak i ako dođe do rasta referentne kamatne stope ECB-a u narednom periodu ne očekujemo da kamatne stope na kredite indeksirane u evrima na domaćem tržištu porastu u istoj meri. Pritom, ističemo da ECB još uvek direktno ne najavljuje kada će doći do povećanja kamatnih stopa. Na sastanku u martu, ECB je odlučila da smanji obim neto kupovine aktive od banaka (u okviru tzv. APP programa) tokom drugog tromesečja, a odluke u pogledu završetka ovog programa zavisiće od ocene srednjoročnih inflacionih očekivanja, s tim da je naglašeno da će promene kamatnih stopa uslediti u nekom periodu nakon završetka ovog programa. To znači da još uvek ne treba očekivati veće zaoštravanje finansijskih uslova u zoni evra u skorijem periodu, s obzirom da i sama ECB naglašava da su podsticajni uslovi finansiranja i dalje neophodni kako bi se obezbedio održiv rast privredne aktivnosti, čiji su izgledi pritom sada i nepovoljniji“, zaključuju u NBS.

I. S.