Povežite se sa nama

Ekonomija

Narodna banka Srbije: „Rast Inflacije u najvećoj meri opredeljan poskupljenjem hrane i energenata“

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je tri četvrtine međugodišnje inflacije, koja je u decembru prošle godine iznosila 7,9 %, i dalje bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, odnosno onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u značajnijoj meri.

Cene neprerađene hrane su u decembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,9 %, dok su cene prerađene hrane bile više za 8 % na međugodišnjem nivou, navela je NBS.

Kako je objašnjeno, visok međugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja nekoliko faktora – rasta svetskih cena hrane, suše, viših troškova u proizvodnji, kao i izrazito niskih nivoa ovih cena tokom 2020. usled izostanka znatnog dela tražnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u decembru usporila rast i na mesečnom nivou iznosila je 0,4 %, dok je prosečna godišnja inflacija u 2021. godini iznosila 4 %.

Usporavanje ukupne inflacije na mesečnom nivou, kako je istakla NBS, rezultat je pada cena neprerađene hrane od 1,1 %, pri čemu su na mesečnom nivou snižene cene svih kategorija neprerađene hrane – svežeg voća za 4,8 %, svežeg mesa za 0,7 % i svežeg povrća za 0,5 %.

„Cene prerađene hrane su nastavile da rastu, ali sporijim tempom u odnosu na prethodne mesece, čemu su doprinele i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica“, navela je NBS.

Dodaje se da su cene energenata na mesečnom nivou stagnirale u decembru, dok su posmatrano u odnosu na decembar 2020. bile više za 13,4 %. Njihovo kretanje je u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu (23,5 % međugodišnje u decembru).

Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u decembru je bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 3,5 %.

Tokom 2021. godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kretala na nivou od 2,3 %.

Očuvanju bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou po oceni NBS doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu.

Po proceni centralne banke važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koje se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja, a dodatno smanjivanju inflatornih pritisaka doprineće i odluka Vlade Srbije, da omogući preduzećima, da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će tokom prvog tromesečja ove godine najverovatnije nastaviti da se kreće oko nivoa iz decembra 2021. godine. Od drugog tromesečja se očekuje postepeni pad međugodišnje inflacije, dok bi u granice cilja trebalo da se vrati tokom trećeg tromesečja.

„Кrajem godine očekujemo međugodišnju inflaciju oko centralne vrednosti cilja od 3 %, a imajući u vidu visoku bazu iz 2021. godine, postoji mogućnost da se krajem godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od 3 %, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 %“, navela je u saopštenju NBS.

Ukazano je da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

„Кada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne. To podrazumeva blagi rast poljoprivredne proizvodnje u odnosu na 2021. godinu, koja je zbog suše bila slabija od proseka“, istakla je NBS.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ekonomija

Dušan Nikezić: „Za stanje u EPS-u krivi Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović“

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Predsednik resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministarku rudarstva i energetike Zoranu Mihajlović da su krivi za raspad sistema u Elektroprivredi Srbije (EPS) 11. decembra 2021. godine.

„Aleksandar Vučić je, uz vas, najodgovorniji za slom EPS-a, jer je on lično doveo Miću Grčića (bivši v.d. direktor EPS-a) i držao ga tamo sve ove godine da bi izvlačio pare preko partijskih firmi, obezbeđivao glasove i zapošljavao partijske kadrove“, naveo je Nikezić, obraćajući se Mihajlović u saopštenju za javnost.

Dodao je da mu je drago što se ministarka Mihajlović ohrabrila da kaže da EPS vode nestručni partijski kadrovi.

„Drago mi je što ste se ohrabrili i priznali da EPS vode nestručni partijski kadrovi, da nema strategiju, da falsifikuje izveštaje, da problem sa ugljem traje godinama i da pad sistema nije proizvod bilo kakve Vučićeve ‘savršene oluje’, već višegodišnjeg javašluka, nerada i isisavanja novca“, naveo je Nikezić.

Dodao je da EPS danas za milijardu evra uvozi struju po najvećoj ceni u istoriji, umesto da izvozi i zarađuje ekstraprofit, kao sve evropske energetske kompanije.

Time je, kako je rekao, ozbiljno ugrožena nacionalna bezbednost Srbije.

Zato u krivičnoj prijavi, koje je podnelo resorno ministarstvo, prema njegovim rečima, „na prvom mestu mora biti Aleksandar Vučić, pa tek onda Zorana Mihajlović, Mića Grčić i svi ostali u lancu odlučivanja“.

I. S.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu