Narodna banka Srbije: „Privredni rast 3,5 do 4,5 %, prosečna inflacija 9,2 %“

Narodna banka Srbije smanjila je projekciju privrednog rasta Srbije u ovoj godini na 3,5 do 4,5 %, dok je projekcija deficita tekućeg računa platnog bilansa povećana na 6,5 % BDP-a, a prosečne inflacije na 9,2 %. 

Razlog za smanjenje projekcije rasta BDP-a za 0,5 %, prema rečima guvernerke Jorgovanke Tabaković su dosadašnji negativni efekti konflikta u Ukrajini, pre svega na svetske cene energenata i drugih sirovina zbog čega su međunarodne finansijske institucije smanjile i procene globalnog rasta.

„To su učinile i druge relevantne međunarodne institucije pri čemu je važno naglasiti da je korekcija privrednog rasta naniže za Srbiju gotovo najmanja među zemljama regiona“, rekla je Tabaković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji.

Ona je istakla da su na inflaciju od 9,6 % u aprilu uticali rast cena energenata i sirovina, koji su uticali i na rast cena domaćih preduzeća, zbog čega je porasla i bazna inflacija.

„Stabilnost deviznig kursa i usidrenost inflatornih očekivanja je kočnica, koja je zadržala baznu inflaciju ispod ukupne. Domaća tražnja i tržište rada još ne generišu značajne inflacione pritiske“, poručila je Tabaković.

NBS je u februarskom Izveštaju o inflaciji procenjivala prosečnu godišnju inflaciju u ovoj godini na 6,8 %, da bi sada podigla projekciju na 9,2 %.

Prema rečima Sava Jakovljevića, direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS za ovaj rast od 2,8 % skoro u potpunosti su odgovorna četiri faktora.

To je rast cena sirove nafte od oko 70 % na međugodišnjem nivou koji se na naše tržište direktno prelio poskupljenje derivata nafte na pumpama. Ovaj faktor je uticao sa 0,7 % na povećanje očekivanja inflacije.

Inflacija u najvećim trgovinskim partnerima Srbije, a pre svega u evrozoni je zaslužna za 0,8 % rasta inflacije u Srbiji. Sa 0,7 % doprinele su cene voća i povrća, koje su poskupele više nego što se očekivalo i to takođe zahvaljujući poskupljenju sirovina, nafte i đubriva. Na kraju rastu cena sa 0,4 % doprineo je rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Iako smo neto izvoznici ovih proizvoda sama činjenica da su to berzanski proizvodi, a mi otvorena ekonomija, utiču na povećanje cena i kod nas.

U NBS očekuju da će inflacija dostići vrhunac u junu ili julu ove godine, prema rečima Tabakovićeve, ne više od 10,5 %, da bi onda krenulo opadanje i ulazak u zonu cilja od 1,5 do 4,5 odsto u trećem tromesečju sledeće godine.

Za kraj ove godine očekuje se inflacija od 8 %.

„Toliko je nepoznatih u jednačini da bismo isključivo govorili o tačnoj cifri, ali ne očekujemo da će vrhunac inflacije biti preko 10,5 %“, rekla je Tabaković.

Na deviznom tržištu poslednjih dana zabeležena su povoljna kretanja i ponovo su se javili pritisci na jačanje dinara, pa se NBS pojavila kao kupac evra.

Građani koji su na početku sukoba u kratkom roku kupovali evro, sada se pojavljuju kao prodavci, a i portfolio investitori, odnosno kupci naših obveznica više ne traže evre, već kupuju dinare za kupovinu obveznica.

I. S.

- Advertisement -