Ekonomija

Na inflaciju najviše uticalo poskupljenje hrane

Foto: Pexels

Mesečna inflacija u aprilu iznosila je 1,5 %, dok je na godišnjem nivou dostigla 9,6 %.

U analizi Narodne banke Srbije kretanje inflacije u aprilu obeležili su rast cena hrane, cena proizvoda u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i cena energenata.

„Na mesečnu inflaciju od 1,5 % najviše je uticalo povećanje cena neprerađene hrane od 5,6 % i to pre svega cena povrća i svežeg mesa. Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u aprilu iznosio je 1,1 %, što je slična dinamika rasta koja je beležena od početka godine i manji rast u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast cena prerađene hrane iznosio u proseku oko 2 %. Na usporavanje rasta cena prerađene hrane nastavljaju da utiču, između ostalog, i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u aprilu bile više za 11,4 %, dok su cene neprerađene hrane povećane za 24,6 %. Visok međugodišnji rast cena hrane najvećim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, rast cena svih ulaznih troškova u proizvodnji hrane“, navode u NBS.

Cene energenata su u aprilu porasle za 1,5 %, a pored rasta cena naftnih derivata od 2,9 % doprineo je i rast cena čvrstih goriva.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije, kada se isključe energenti i hrana, iznosio je 1 %.

„Za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope koje su u režimu ciljanja inflacije, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu u većoj meri da utiču i dalje je znatno niža od ukupne i u aprilu je iznosila 5,5 %, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja“, zaključuju u NBS.

I. S.

Up Next

Blumberg: Rublja postala najbolja svetska valuta

Don't Miss

Kristofer Hil: „Velike promene u energetici na Balkanu“

Click to comment

Ekonomija

Aleksandar Vučić: „Struja će morati da poskupi“

Foto: Unsplash

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će struja morati da poskupi, ali da to svakako neće biti „preko noći“, kao i da će se nadležni truditi da to i dalje bude niska cena, iako veća nego do sada.

Vučić je, govoreći za TV Pink o ceni struje i poskupljenju, rekao da je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi, bila je ranije u Ukrajini, od kako je izbio rat više, nije, kao i u Gruziji.

Nema više niko u Evropi cenu kao u Srbiji. To je kod nas suštinski socijalna kategorija, što nije fer, prema EPS-u, ali je tako, rekao je Vučić.

Gledaćemo da držimo da cena i dalje bude izuzetno niska, ali će morati da se poveća u nekom trenutku, dodao je predsednik.

On je pojasnio da i kada se najavi povećanje cene struje, mora da prođe mesec dana ili dva, dok to ne odobri agencija, tako da svakako ne može da se desi „preko noći“.

Dodao je da mora da se očuva finansijska stabilnost zemlje, ali i da mora mnogo da se ulaže u EPS, kako se ne bi kopalo 60.000-70.000 tona, već 90.000 tona uglja i kako bi sistem bio održiv.

Ukazao je da moramo da radimo i na izgradnji nuklearnih elektrana, dodajući da je i danas razgovarao sa mađarskim partnerima o tome da Srbija „uđe“ delom u mađarsku nuklearku Paks, da plati 1,8 milijardi za svoj deo.

Oni bi, kaže, da „uđu“ u hidroelektrane Ðerdap ili Bistricu, jer su im potrebna reverzibilni izvori.

„Moramo da razmišljamo o obnovljivim izvorima energije, najčvršću poziciju imate tada. To su pitanja za razgovor, a da li će i šta neko od političara da kaže, ne sekiram se. Kada nemaju šta da kritikuju, pričaju o institucionalizaciji“, rekao je Vučić.

I. S.