Može li hrana u ugostiteljskim objektima da bude jeftinija?
Ivana S.
Objavljeno 03/06/2024
U Srbiju dolazi sve veći broj stranih turista, koji posećuju i ugostiteljske objekte i uživaju u specijalitetima srpske i internacionalne kuhinje. Njihove prosečne plate su veće, pa na odmoru mogu da se opuste. Međutim, odlazak u restoran na ručak ili večeru za mnoge porodice u Srbiji je luksuz. Posle plaćanja mesečnih računa i kupovine hrane i ostalih potrepština, nekima od plate ostane toliko da sebi odlazak u restoran mogu da priušte jednom mesečno, a neki godinama nisu imali takve izlaske. Drugi, pak, odlaze u restoran samo u posebnim prilikama kao što su proslave godišnjica i rođendana
Nedavno je porodica sa dvoje dece račun za ručak u restoranu na Vračaru platila oko 5.500 dinara, a do pre godinu dana odlazak u isti restoran je koštao nešto više od 3.500 dinara.
O tome koliko su poskupele ugostiteljske usluge govore podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Tako su cene ugostiteljskih usluga u Srbiji u aprilu ove godine u odnosu na april 2023. godine povećane za 10,0 odsto.
Hrana je poskupela za 9,1 odsto, a u okviru nje najviše su poskupela variva i to za 10,5 odsto, slede topla i hladna predjela kod kojih je zabeleženo poskupljenje od 9,9 procenata, kolači sa 9,8 odsto, dok je najmanje i to za 9,6 odsto poskupeo hleb.
U Udruženje hotelijera i restoratera Srbije (HORES) smatraju da bi se u određenoj meri smanjile cene ugostiteljskih usluga u Srbiji smanjenjem poreza na hranu, koja se priprema i služi u ugostiteljskim objektima poput hotela i restorana. To bi, dodaju, dovelo do povećanja broja gostiju, a samim tim i do otvaranja novih radnih mesta.
Zato je HORES najavio da će Vladi Srbije i resornim ministarstvima ponovo predložiti smanjenje stope PDV-a na hranu u hotelima i restoranima sa dosadašnjih 20 odsto na 10 odsto.
Tu inicijativu HORES je pokrenuo još pre 10 godina, a nedavno je najavio da će je ponovo predložiti Vladi Srbije izmenu Zakona o porezu na dodatu vrednost.
U HORES-u navode da bi se smanjenjem PDV na hranu u hotelima i restoranima Srbija pridružila grupi od više od 20 evropskih zemalja, koje već imaju redukovanu poresku stopu na te usluge.
Na ovaj način bi se sektor sa najvećim razvojnim potencijalom u državi doveo u konkurentniji položaj, čime bi se obezbedio dalji ekonomski rast, ne samo turizma i ugostiteljstva već i povezanih delatnosti, navodi se na sajtu HORES-a.
Dodaju da bi se smanjenjem poreske stope značajno destimulisali pokušaji pojedinih nesavesnih preduzetnika da izbegavaju plaćanje PDV-a u ugostiteljskim objektima, pošto bi stopa poreza od 10 odsto činila neisplativim rizik od kažnjavanja i zatvaranja objekata.
O inicijativi potreban dijalog
U Privrednoj komori Srbije su povodom inicijative HORES-a rekli da je o tome potreban dijalog.
Vlada ima svoje prioritete zbog budžeta, zbog prihoda u budžet koji dolaze i zbog njihovih javnih politika koje vode. Mi smatramo da svako rasterećenje privrede ima smisla, ali kao neko ko je partner Vlade u smislu predstavljanja interesa privrede na jednom opštem nivou, na najreprezentativniji mogući način, mi razumemo prioritete Vlade, rekao je za Euronews Srbija Bojan Stanić iz PKS.
On je naveo da u PKS smatraju da dugoročno treba smanjivati poresko opterećenje i da bi inicijativa HORES-a išla u tom pravcu, ali da to mora da bude rezultat dijaloga Vlade Srbije i predstavnika HORES-a, i Privredne komore Srbije kao posrednika.
Podržavamo politiku smanjenja poreskog opterećenja, ali se postavlja pitanje da li je to veliki zalogaj u ovom trenutku za Vladu. To treba da budu predmet pregovora, kaže Stanić.
Povodom navoda HORES-a da bi smanjenje poreske stope značajno povećalo obuhvat naplate poreza, da bi došlo do značajnog rastereće poreskih inspektora, jer, kako kažu, i dalje trećina ugostiteljskih objekata posluje u sivoj zoni, Stanić je naveo da je ocena da je celoj u privredi između 18 i 20 odsto siva zona što je, dodaje, visok procenat i da se treba boriti protiv sive zone.
Stanić, međutim, kaže da bi moglo da se protumači kao neka vrsta ucene da bi smanjenjem poreza izašli iz sive zone budući da siva zona, kako dodaje, ne bi trebalo da postoji.
On naglašava da je činjenica da je turizam jedna od grana koja ima potencijal u Srbiji i koja se razvija, ali nije nosilac razvoja privrede Srbije.
To je ipak industrija, prerađivačka, informacione tehnologije, naravno u okviru prerađivačke, prehrambena, metalska, hemijska industrija. Potreban je dijalog, ali smo apsolutno za smanjenje poreskog opterećenja, jer smatramo da to limitira potencijal privrede, rekao je Stanić.
On smatra da bi neka srednja opcija bila izvodljiva u konkretnom slučaju, ali da je potreban dijalog o tome da li je realno da PDV za taj sektor padne na 10 odsto, kao i da se možda sagledaju neki dodatni podsticaji.
Šta su pokazale studije na koje se HORES poziva?
U HORES-u navode da se u brojnim studijama u kojima se analizira turistička konkurentnost, sugeriše i na redukovani PDV, tako da u zemljama EU, čak 22 članice primenjuju drugačiju stopu PDV-a na ugostiteljske usluge, hranu i piće.
Iz prakse tih zemalja se vidi da je smanjenje PDV-a dovelo s jedne strane do smanjenje priliva sredstava zbog smanjene stope poreza, ali je s druge povećan priliv po osnovu povećanja prihoda, od poreza na dobit hotela i restorana, poreza i doprinosa na plate i od ubiranja PDV-a u novootvorenim objektima, povećanja prihoda, rasta investicija, lične potrošnje i izvoza, objavljeno je na sajtu HORES-a.
Dodaju i da je jedno evropsko istraživanje sprovedeno na 10 zemalja pokazalo da ovakva mera u turizmu i ugostiteljstvu ima pozitivne uticaje na celokupnu privredu.
Na primer, pokazalo se da smanjenje poreskog opterećenja u turizmu i ugostiteljstvu generiše stopu rasta BDP-a između 0,2 i 0,6 procentnih poena, kao i da je korist od smanjenog poreskog opterećenja turizma i ugostiteljstva veća od troškova izgubljenih prihoda u budžetu, kažu u HORES-u.
Dodaju da je i u samoj Strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. godine ocenjeno da je fiskalno opterećenje turističkog sektora veće nego u zemljama okruženja.
