Moguća izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji – postoje dva rešenja

Srbija bi megavate električne energije, koji joj nedostaju mogla da nadomesti izgradnjom nuklearne elektrane, o kojoj se sve glasnije govori.

Postoje dva rešenja – da Srbija izgradi svoju nuklearku ili da kupi manjinski udeo u nekoj koja se gradi u našem okruženju. Matematika je jasna, Elektroprivreda Srbije (EPS) kaže da nam fali 700 megavata, što je u ranijim planovima trebalo da bude pokriveno izgradnjom dve elektrane. Sa druge strane, cena struje koja dolazi iz nuklearki je najjeftinija. Stručnjaci smatraju da bi naše potrebe u budućnosti zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,4 gigavata instalisane snage, u čiju izgradnju bi trebalo uložiti oko 5 milijardi evra.

Predsednik Aleksandar Vučić ranije je izjavio da bi bilo dobro da Srbija ima nuklearku, ali da njena izgradnja košta od 12 do 15 milijardi evra, te mi u ovom momentu te novce nemamo.

„Bila je neka ideja da Srbija kupi 5 ili 10 % nuklearne elektrane u Bugarskoj, jer nemamo novca da izgradimo svoju. Ali kad bi nam neko u okruženju dao da budemo vlasnici, na primer, 10 %, pristali bismo odmah i kupili bismo to. Jer, pola energije koja ide u Severnu Makedoniju, Prištinu, u Albaniju, ide iz bugarske nuklearke“, rekao je Vučić nedavno.

On je razgovarao i sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom o izgradnji nuklearne elektrane u Pakšu, te izrazio spremnost da budemo manjinski vlasnik, kako bismo osigurali našu energetsku bezbednost.

Međutim, treba znati da razvoj nuklearne energije u našoj zemlji koči i moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. godine, nakon katastrofe u Černobilju. On je kao posledicu imao i ukidanje tog odseka na Elektrotehničkom fakultetu. Tako da danas nemamo ni dovoljan broj stručnjaka da sami izradimo ovakvo jedno postrojenje, ali ni za neke druge jednostavnije zadatke.

„Smatram da je to zakon koji treba odmah ukinuti, ne zbog toga što bismo mi gradili nuklernu elektranu. Najmanja nuklerna elektrana ove savremene generacije košta između 7 i 8 milijadi evra. Međutim, već 30 godina od donošenja tog zakona na beogradskim visokim školama ne izučavaju se nuklearne tehnologije. Nisu to stručnjaci koji treba da grade, nego su to stručnjaci za zaštitu od zračenja“, rekao je za RTS naučni savetnik u JP „Nuklearni objekti Srbije“ Ilija Plećaš.

U slučaju da se Srbija vrati na industrijski nivo od 1989. godine, procenjuje se da bi se potrošnja električne energije povećala najmanje dva puta. Ipak, ima i drugačijih mišljenja što se tiče energije. Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže da bi Srbija bankrotirala, ako bi podržala „ekološke krugove sa Zapada“ i zatvorila postojeće termoelektrane i odustala od gradnje još jedne u Obrenovcu.

Obrenovac, dodaje, godišnje proizvede struju po cenama, koje su niže od svetskih za 1,5 milijardi dolara.

„Zamislite koliko bi koštalo da to uvozimo. Naš interes je da izgradimo TE „Kolubara B“, da ne bismo došli u tu situaciju“, smatra on.

- Advertisement -