MMF od 19. decembra odlučuje o kreditu od 2,4 milijarde evra Srbiji

Julija Ustjugova rekla je na panelu Strategija za finansiranje privrednog rasta na 22. Beogradskom ekonomskom forumu, da će Upravni odbor ove finansijske institucije 19. decembra odlučivati o dvogodišnjem stend-baj aranžmanu sa Srbijom od 2,4 milijardi evra za budžetsku podršku.

Ideja je kako pomoći državi da reši potrebe za eksternim finansiranjem u kontekstu energetske krize. Naš aranžman dolazi sa nekim uslovima koji se odnose na budžet, ali su standardni. Filozofija aranžmana je naš savet državama da naprave bafere i da kontrolišu situaciju, kako bi rešile inflaciju, a posle možemo da govorimo o rastu, rekla je Ustjugova.

Ustjugova je pomenula procenu MMF-a da će privredni rast u svetu naredne godine sa sadašnjih 3,2 % da padne na 0,6 %, s tim da će neke zemlje Evrozone ući u recesiju.

Ona je procenila da će i rast u Srbiji biti niži od ovogodišnjeg i dodala kako je glavna poruka MMF-a da se nastavi fiskalno zatezanje da bi se podržala monetarna politika.

Fiskalna politka treba da se odnosi na cene životnih troškova. Cene rastu i to mora biti učinjeno na efikasniji način, držati se dalje od širokih mera koje su neodržive i utiču na inflaciju, poručila je Ustjugova.

Predsednik Saveta guvernera NBS-a Nebojša Savić reko je da investicije u Srbiji treba usmeriti u tri pravca: što viši stepen prerade visokokvalitene hrane, koja ima premijum cene, IT sektor i u zelenu ekomiju i energetiku.

Poslednjih desetak godina je nivo investicija bio bitno ispod potrebnog. Na našem nivou razvoja bi bilo dobro da ta stopa bude 25 odsto, a mi smo na 23 procenata, ali je problem što nemamo dovoljnu štednju. Ona se kreće oko 15-16 procenata, kada se oduzme amortizacija ostaje malo domaćeg kapitala na raspolaganju, naglasio je Savić.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao da je Srbija, kao i EU naučila da su poslednje što treba samanjivati tokom krize javne investicije, koje su kod nas na visokom nivou od 6,9 % BDP-a.

Dodao je da se tokom ekonomske krize 2008. godine dešavalo da vlada umesto da smanjuje plate i penzije, smanjivala investicije.

On je pohvalio to što je u skupštinskoj proceduri propis čija je suština da se kontroliše nivo tekućih rashoda na plate i penzije, koje će biti držane ispod 10 % BDP-a.

I onda može da ostane dovoljno novca za javne investicije, koje su jedna od poluga privrednog rasta u vreme krize, rekao je Altiparmakov.

Dodao je kako je jedna od poruka Fiskalnog saveta upućena vladi da se sada malo više obrati pažnje na strukturu tih javnih investicija.

Mi smo imali velike potrebe za putnom i železničkom infrastrukturom i zaštitu životne sredine, ali kako se glavni putevi izgrađuju, postavlja se pitanje šta su prioriteti i potrebno je da se rade kost benefit analize investicfija, da vidimo gde će biti najveći povrat ulaganja, jer će biti striktni uslovi zaduživanja, naglasio je Altiparmakov.

Objasnio je da treba videti da li je dovoljno ulaganje od 200 miliona evra u ekološke projekte ili treba podići nivo ulaganja na 400 do 500 miliona, kako je Fiskalni savet predložio i da li nam sada treba Nacionalni stadion, ili je bolje uložiti sredstva u neke druge projekte.

(Tanjug)

I. S.

- Advertisement -