Olupina Titanika leži raspolućena na dnu severnog Atlantskog okeana na dubini od oko četiri hiljade metara i polako se raspada. Međutim nije sama. Signal sonara napravljeni pre 26 godina sada je otkrio da u ovom podvodnom području postoji mnogo više nego što se ranije mislilo.

Ronilac P. H. Nardželej, jedan od veterana koji su imali priliku da se spuste do olupine Titanika podmornicom „Nautilus“, sonarom je zabeležio neobičan signal još 1996. godine, ali njegovo poreklo je ostalo nerazjašnjeno.

U nedavnoj ekspediciji do olupine Titanika, Nardželej i još četiri istraživača otišli su na lokaciju sa koje je zabeležen ovaj signal kako bi potražili misteriozni objekat. S obzirom na jačinu signala, Nardželej je verovao da se ispod Titanika nalazi još jedna olupina broda – umesto toga je pronašao stenoviti greben, sastavljen od raznih vulkanskih formacija, prepun jastoga, dubokomorskih riba, sunđera i nekoliko vrsta korala koji su stari možda i više hiljada godina.

– Biološki je fascinantno. Organizmi koji tamo žive se veoma razlikuju od onih koji inače žive na ovim dubinama u okeanu- napominje Marej Roberts, profesor primenjene biologije i ekologije mora na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj i jedan od istraživača na ekspediciji.

-Nardželej je obavio zaista veoma važno naučno istraživanje. Mislio je da je olupina broda, a ispostavilo se, za mene bar, nešto mnogo važnije od brodoloma.

Abisalna ravnica je termin kojim se naziva podvodna ravnica na dubokom dnu okeana, koja se obično nalazi na dubinama između 3.000 i 6.000 metara, što čini 60 odsto Zemljine površine, prema Robertsu. Smatra se da je to muljevito morsko dno bez posebnih osobina i bez mnogo strukture. Ronioci su u nekoliko navrata primetili stenovite formacije na ravnici. Posle nedavnog otkrića u blizini Titanika, Roberts sada veruje da bi takve karakteristike mogle biti mnogo češće nego što se ranije mislilo.

Ovakve stenovite oblasti, takođe mogu pomoći da se objasni kako sunđeri i korali putuju preko dna okeana, što je oduvek bilo misterija za naučnike. U blatnjavom okruženju gde se obično nalaze, postoji nekoliko tvrdih površina za koje se ove vrste mogu zakačiti da bi rasle i razmnožavale se.

– Ponekad ih nađemo na nekim mestima i pitamo se kako su uopšte dospeli tamo, kad oni ne žive dovoljno dugo da bi mogli da prevale te razdaljine – dodaje Roberts. – Ali ako ima više ovakvih stenovitih mesta, ovih stepenica, nego što smo ikada mislili, mislim da bi nam to moglo pomoći da razumemo distribuciju ovih vrsta preko okeana.

Istraživači trenutno rade na analizi slika i video zapisa snimljenih sa grebena tokom poslednje ekspedicije zaranjanja, i nameravaju da podele svoja otkrića kako bi poboljšali kolektivno znanje naučne zajednice o životu u dubokom moru.

Roberts se takođe nada da će ovo otkriće povezati sa širim projektom ekosistema Atlantskog okeana koji vodi, pod nazivom iAtlantic, koji će omogućiti dalje proučavanje i zaštitu krhkog ekosistema unutar grebena.

Zabeležen je još jedan signal na sonaru nedaleko od Titanika za koji se Nardžej nada da će proučiti u nekoj narednoj ekspediciji.

Novootkrivenog greben sada se zove Nardželej-Faning, po njemu i kolegi koji je sa njim bio na poslednjoj ekspediciji, Ošinu Faningu. Nardželej se sada nada da šta god da se nalazi na tom drugom mestu, da će biti još zanimljivije od novootkrivenog grebena.

(b.i)