Miroslav Lajčak: „EU i Zapadni Balkan moraju proširenje shvatiti ozbiljno“
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da se proširenje može ostvariti samo ako EU i Zapadni Balkan taj proces shvate ozbiljno.
Lajčak je za Hinu izjavio da u državama jugoistočne Evrope pada podrška ulasku u EU jer stanovnici smatraju da ih blok 27 država ne želi prihvatiti.
„Ipak, postoje partnerski programi putem kojih i te države mogu učestvovati u zajedničkim temama poput zelenog plana i digitalizacije. Neke zemlje su odstupile od evropskih normi i vrednosti što je takođe stvorilo skepticizam prema daljem proširenju“, rekao je on.
On je rekao da želi da vidi da države na Zapadnom Balkanu počnu više učestvovati u partnerskim programima EU-a ne samo kada se raspravlja o tom regionu nego i kada se raspravlja o drugim temema.
„No sada nakon početka agresije Rusije na Ukrajinu vidimo da i EU i Balkan moraju shvatiti proširenje ozbiljno. To se ne može ostvariti ako jedna strana to ozbiljno shvata a druga ne“, dodao je Lajčak.
On je razgovarao s Hinom u Grčkoj, gdje je učestvovao na forumu u Delfima gde je pre 20 godina, pod grčkim predsjedanjem EU obećao članstvo Crnoj Gori, Srbiji, Sjevernoj Makedoniji, Albaniji i BiH.
„Zemlje zapadnog Balkana, za razliku od država srednje Evrope, još uvijek imaju nerazrešene stvari iz prošlosti koje ih i dalje zaokupljaju. Za moju zemlju (Slovačku), i ostale iz srednje Europe, integracija u EU bila je apsolutni prioritet pa smo bili potpuno predani postizanju toga“, rekao je Lajčak.
Hina je podsetila da je Srbija otvorila 22 pregovaračka poglavlja od 35, a zatvorila je samo dva i da je Severnu Makedoniju prvo blokirala Grčka zbog imena, a kada je imenu dodala „Severna“, blokirala ju je Francuska uoči svojih lokalnih izbora, a onda i Bugarska sporeći njen nacionalni identitet i jezik.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, koja je dobila status kandidata u decembru, Lajčak kaže da je situacija u toj zemlji još uvek jako komplikovana.
„Fundamentalna stvar je od kuda dolazi legitimitet, šta bi trebalo biti razlika u odgovornosti i nadležnosti između državnog nivoa i entiteta. Vidimo različita tumačenja u Sarajevu i Banja Luci, te brojna neslaganja sa temeljem razlika u tim interpretacijama“, rekao je Lajčak.
Za Crnu Goru je rekao da očekuje da se manje bavi sobom, a više evropskom agendom.
„Crna Gora je i dalje predvodnik, premda je brzina evropske reforme značajno usporila. No, dobro je da je funkcionalnost Ustavnog suda obnovljena“, izjavio je Lajčak.
Istakao je da je „nezahvalno govoriti“ o datumima idućeg proširenja EU i da je potrebno osvežiti metodologiju, ali je ne i menjati.
„Moramo da pokažemo poštovanje prema tom regionu, njegovim ljudima, tretirati ih kao partnere. I biti jasni što im obećavamo. Kada oni nešto isporuče i mi moramo nešto isporučiti“, rekao je Lajčak.
I. S.