Connect with us

Ekonomija

Miroslav Aleksić: „Hrana poskupela između 38 i 79 %“

Foto: Unsplash

Šef poslaničke grupe Narodne stranke u Skupštini Srbije Miroslav Aleksić pozvao je guvernerku Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanku Tabaković da kaže kolika je tačno realna inflacija, a ne da, „kao i predstavnici vlasti, ponavlja i ‘uvija’ da je inflacija manja nego što bi mogla biti i da nije veća nego u drugim državama“.

„Mleko je poskupelo 38 %, jaja 75 %, junetina 71 %, piletina 79 %, šećer 64 %, ulje 54 %“, rekao je Aleksić na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prenela je Narodna stranka.

On je istakao da je 18. marta cena sirove nafte na svetskom tržištu iznosila 118,3 dolara za barel i da je tada u Srbiji litar dizela koštao 187 dinara, dok je danas cena sirove nafte 88,6 dolara za barel, a dizel u Srbiji košta 217 dinara po litru.

„Dok na svetskom tržištu pada cena nafte, u Srbiji skače cena benzina, gas u Srbiji je jeftiniji nego u Evropi, a cene u Srbiji skaču“, rekao je Aleksić.

Aleksić je pozvao Jorgovanku Tabaković i da objavi koliki je bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, jer se „čini da vlast izbegava da saopšti taj podatak“.

„Koliki je danas javni dug Srbije, pošto ste tvrdili da je krajem godine 2021. godine bio ispod 57,1 % BDP-a, a vidimo da se Srbija prethodnih meseci zaduživala zastrašujućom dinamikom“, naglasio je on.

Aleksić je naveo da je Jorgovanka Tabaković na sednici odbora „održala politički govor“, pošto je vlast Srpske napredne stranke „uvela praksu da politički funkcioneri zauzimaju najvažnija mesta u državi na kojima bi trebalo da budu profesionalci, a ne političari“.

„Tako je u NBS, tako je i u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Slušajući Jorgovanku Tabaković pomislio sam da živimo u Švajcarskoj ili Norveškoj i da teku med i mleko, a da su za sve loše krivi međunarodni ambijent, bivša vlast i uvezena inflacija“, dodao je on.

Aleksić je rekao da nije tačna tvrdnja guvernerke da je obim poljoprivredne proizvodnje smanjen zbog suše, i dodao da je poljoprivredna proizvodnja manja „zbog nebrige države i desetogodišnjeg neulaganja u navodnjavanje“.

„Molim Vas za manje politike, a više realnosti. Lako je prebacivati krivicu na druge, bivšu vlast, rat, pandemiju, geopolitičku krizu, rast cena naftnih derivata. Da vidimo da li možda možemo nešto da popravimo, a ne da Vi kao guvernerka NBS kažete da je krompir poskupeo 152 % zbog svadbi koje se organizuju, jer nema više pandemije“, rekao je Aleksić guvernerki NBS Jorgovanki Tabaković.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ekonomija

Dejan Šoškić o rastu BDP-a: „Sve preko 1 % biće dobro“

Photo: Pexels

Turbulencija i neizvesnost su reči koje opisuju ekonomsko okruženje od 2020. godine i pandemije, a privredni rast se kreće kao na rolerkosteru.

Od recesije u pandemijskoj 2020. godini od 0,9 %, preko snažnog oporavka od čak 7,5 % u 2021. godini, pa do nastavka snažnog rasta u prvom polugodištu prošle godine od oko 4 %, do srozavanja u drugom polugodištu na krajnji rezultat od 2,3 %.

Glavno pitanje je kako će se kretati privredni rast ove godine i da li će biti bliži optimističkih 2,5 ili 2,7 % koliko procenjuje država ili svega 1 %, koliko očekuju bankari.

Na panelu o makroekonomskim projekcijama bankari ocenili da bi bilo dobro da ostvarimo rast BDP-a od 1, odnosno 1,5 % ove godine, dok je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević gostujući na N1 rekao da je projekcija za 2023. definisana na 2,5 % u vreme pravljenja budžetskog plana.

„Sada se već sagledava da bi taj procenat mogao da bude 2,7 %. Sasvim je izvesno da, ako se ne dese neki nepredviđeni šokovi, nećemo biti u recesiji, ni blizu recesije“, poručio je Kovačević.

Međunarodni monetarni fond je prognozirao rast od 2,7 %, ali to je projekcija iz oktobra prošle godine i sledeće nedelje očekuje se njihova nova prognoza svetskog privrednog rasta, pa i ekonomskog rasta Srbije.

Svetska banka je pak projektovala 2,3 % za Srbiju u ovoj godini.

Dragoslav Veličković, glavni ekonomista OTP banke istakao je da je dugoročni privredni rast Srbije 4,5 %, ali da usled delovanja više faktora, a pre svega usporene ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji i rasta kamatnih stopa očekuje 1 % za Srbiju.

Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke ocenio je da se rast ove godine od 1,5 % može smatrati dobrim.

Kada se predviđa ekonomska aktivnost u ovoj godini nepoznaznica je mnogo, od toga kakva će biti poljoprivredna godina, s obzirom da smo prethodno imali dve jako loše, zatim cene energije, a najviše šta će se dešavati sa ratom u Ukrajini.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže za Danas da privredna aktivnost kod nas najviše zavisi od dešavanja u Evropi, a pre svega u Nemačkoj i Italiji kao našim najvažnijim trgovinskim i investicionim partnerima.

„očekujem dodatno usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji koje j epočelo od polovine prošle godine. Bio bih zadovoljan ako izbegnemo recesiju, a sve preko 1 % je razlog za zadovoljstvo“, napominje Šoškić.

Prema njegovim rečima rat u Ukrajini može da eskalira sa negatvnim posledicama na EU, a mi ne možemo da izbegnemo njihovu sudbinu.

„Puno je neizvesnosti i te procene s početka godine uvek se kasnije revidiraju, jer teško je predvideti sve okolnosti“, ističe Šoškić.

On dodaje i da to što Srbija ne uvodi sankcije Rusiji može biti razlog da se u nekim centrima moći odluči da budemo kažnjeni politički ili ekonomski, ali da su pravi razlog za smanjenje investicija recesiona kretanja u EU i visoki dugovi u odnosu na BDP.

„Zbog toga nema prostora za finansijske injekcije posebno za ulaganja van EU. Istovremeno sa ekonomskim usporavanjem rastu vojni budžeti i cene energije. Dakle recesija i nedostatak finansijske snage EU su glavni razlog za smanejnje investicija“, ocenjuje on.

I privrednici su bliži pesimističnijem pogledu na ovogodišnju ekonomiju. Zoran Drakulić, predsednik Udruženja „Privrednik“ smatra da još nismo osetili sve posledice rata u Ukrajini i da ćemo ih osećati i sledeće godine.

„Rast kamata, opreznost bankara uticaće na naše poslovanje. Svi koji investiraju iz kredita biće oprezni. Mi kao kompanija najverovatnije nećemo ove godine investirati. Očekujem da će od polovine godine i inflacija krenuti na dole, treba sačekati da se kamate smire pa krenuti u novi ciklus“, napominje Drakulić.

Upravo to su razlozi zašto nije optimista po pitanju privrednog rasta ove godine. „Nisam optimista i pre bih delio mišljenje sa bankarima da će rat biti od jedan do 1,5 %“, zaključio je Drakulić.

Na neizvesnost upozorava i ekonomista Božo Drašković i to pre svega, jer ne znamo kako će se odvijati sukobi na tlu Evrope između Rusije i Ukrajine.

„Oni imaju veliki uticaj na EU i na malu zemlju kao što je Srbija. Vlast ima potrebu da saopštava optmistične prognoze, ali ja sam pesimista i ne verujem da će rast ove godine preći dva odsto“, kaže on.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu