Connect with us

Privreda

Ministarstvo poljoprivrede: „Poljoprivrednicima u Srbiji biće omogućeno da odlože otplatu kredita i to za 12 meseci“

Foto: Unsplash

Poljoprivrednicima u Srbiji biće omogućeno da odlože otplatu kredita i to za 12 meseci, najavili su iz Ministarstva poljoprivrede.

To znači da svi poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji otplaćuju poljoprivredne kredite, mogu da se do aprila prijave, odnosno da podnesu zahtev za moratorijum, čime će im otplata kredita biti odložena na period do 12 meseci.

Iz Ministarstva poručuju da svi koji to žele moraju da predaju zahteve lično, da im moratorijum neće biti automatski odobren, a Narodna banka Srbije bi u oktobru trebalo da donese regulatornu odluku, nakon čega će biti omogućena predaja tih zahteva.

Ova odluka države da pomogne poljoprivrednicima koji ne mogu da se pohvale sjajnom godinom, jer će, prema svemu sudeći, i kukuruz i soja podbaciti, među farmerima je dočekana dobro.

“Moratorijim, odnosno ovo odlaganje plaćanja kredita na godinu dana spašava nas propasti, jer toliko nije bilo prihoda da ne znam kako bismo plaćali”, kaže za Danas Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz banatskog sela Jaša Tomić.

On, kao i dobar deo poljoprivrednih gazdinstava kojih je u Srbiji gotovo 450.000, ima kredit.

Baćina ga je iskoristio da kupi poljoprivredno zemljište.

“Velika je ovo pomoć zaista, kupio sam pre nekoliko godina zemljište na kredit i ne bih imao novca sada da plaćam ratu, tako da je ovo spas”, ističe Baćina.

On kaže da su krediti najčešće uzimani za kupovinu repromaterijala, ali i kupovinu neophodne mehanizacije.

Trenutno, poljoprivredna gazdinstva u Srbiji bankama za kredite duguju više od 85 milijardi dinara. Tolika su potraživanja, prema podacima, koje je Danas dobio od Udruženja banaka Srbije, bila u avgustu ove godine.

Najveći iznos potraživanja banaka se, prema podacima UBS, odnose na investicione kredite i kredite za likvidnost i obrtna sredstva.

Krajem avgusta potraživanja banaka od poljoprivrednih proizvođača za investicione kredite bila su najveća – 55,9 milijardi dinara, dok je dug za kredite za likvidnost i obrtna sredstva bio 26,5 milijardi dinara.

Daleko manje, poljoprivrednici su se odlučivali da uzmu gotovinski kredit, taj dug je krajem avgusta prema bankama bio tek 184 miliona dinara.

Za kamate i naknade koje se nalaze u kategoriji ostalih potraživanja bankama je ostalo da naplate 276 miliona dinara.

U NBS za Danas napominju da se u prethodnom periodu gotovo sva potraživanja odnose na dinarska i devizno indeksirana, odnosno da nema potraživanja u deviznom znaku.

“Osim toga, gotovo ceo iznos potraživanja banaka od registrovanih poljoprivrednih proizvođača se odnosi na potraživanja po osnovu odobrenih kredita”, ističu u NBS.

Banke u Srbiji u svojoj ponudi imaju kredite namenjene poljoprivrednicima, i to za obrtna sredstva, u koju spada nabavka stočne hrane, finansiranje troškova održavanja, ali i za nabavku osnovnih sredstava, poput kupovine zemljišta, poljoprivrednih objekata, staklenika, sistema za navodnjavanje.

Prema podacima NBS, za kredite koji dobijaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, država subvencioniše kamatu, a namenjeni su za nabavku repromaterijala i drugih obrtnih sredstava. Ti krediti su kratkoročni, s rokom dospeća od tri do 12 meseci.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Privreda

Zbog poskupljenja poljoprivrednici smanjili korišćenje đubriva u jesenjoj setvi

Photo: Unsplash

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da je u agraru zbog skupog mineralnog đubriva za jesenju setvu na 40 % zasejanih površina smanjena njegova upotreba, što će se odraziti na prinos ako se u proleće ne nadoknadi taj manjak.

„Poljoprivredni proizvođači su zbog nedostatka novca bili prinuđeni da u najskupljoj žetvi do sada prvo štede na mineralnom đubrivu. Zasejao sam 200 hektara pšenice, a smanjio upotrebu osnovnog, mešanog đubriva oko 25 odsto“, rekao je Jakšić.

Dodao je da su poljoprivredni proizvođači uglavnom za setvu pšenice koristili svoje, nedeklarisano seme, što takođe može da utiče na smanjenje prinosa.

Jakšić je rekao da je neizvesno kako će se kretati cene mineralnog đubriva na proleće, koje sada košta oko 110 dinara po kilogramu i tri puta je skuplje nego u jesen 2021. godine.

Od njegove cene, kako je rekao, zavisi da li će manjak đubriva pri setvi moći da se nadoknadi u proleće.

On je rekao da ima nezvaničnih najava da bi mineralnio đubrivo „urea“ moglo da pojeftini na proleće 2023. godine i omogući poljoprivrednicima da sa dve prihrane nadokanade manjak pri setvi.

„Na njivama, gde se primenjuje puna agrotehnika, umanjenje đubriva jedne godine neće imati preveliki uticaj na prinose, ali na ostalim njivama rod može da se umanji do 50 odsto“, rekao je Jakšić.

Istakao je da će prinos pšenice u narednoj godini presudno zavisiti od cene mineralnog đubriva na proleće.

Jakšić je rekao da od kada je omogućen izvoz pšenice iz Ukrajine na domaćem tržištu pada cena tog poljoprivrednog proizvoda i kukuruza i da je domaćim proizvođačima sada cena pala za oko 15-20 odsto i ne mogu da se oslobode viškova.

Dodao je da je ove godine i pored tih problema pšenicom zasejano oko 750.000 hektara ili oko 20 odsto više nego prošle godine, pre svega zbog straha od prolećne suše koja može biti pogubna za prolećne useve, pa se pribegava jesenjoj setvi na što većim površinama.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu