Ministarstvo finansija: „Rast BDP u ovoj godini 2,5 %, naredne 3,5 %“

Ministarstvo finansija procenjuje, uzimajući u obzir aktuelne ekonomske trendove i izglede za međunarodno okruženje, da će rast BDP u 2023. godini iznositi 2,5 %, dok će u 2024. godini ubrzati na 3,5 %.

Makroekonomska kretanja početkom 2023. godine generalno su na nivou projektovanih, navedeno je u dokumentu Uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije za 2024. godinu i projekcija za 2025. i 2026. godinu.

Međutim, neizvesnost prisutna kod projekcija ostaje daleko veća od uobičajene zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou.

Kako je navedeno, rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja situacije u Ukrajini i uticaja novih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, kao i od stabilnosti globalnog finansijskog sistema.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP u prvom kvartalu 2023. godine iznosio je 0,7 % međugodišnje.

Posmatrano sa proizvodne strane, ekonomski rast u prvom kvartalu 2023. godine bio je vođen uslužnim delatnostima i dodatno podržan rastom industrijske proizvodnje.

U okviru sektora usluga zabeležena su divergentna kretanja.

Pozitivan doprinos rastu nastavio je da daje sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), turizma, kao i administrativnih i stručnih usluga, dok je negativan doprinos došao od trgovine, kao i od delatnosti sa dominantno državnim učešćem (obrazovanje, zdravstvo, javna uprava).

Ukupna industrijska proizvodnja je ostvarila rast bruto dodate vrednosti od 2,3 % međugodišnje, pre svega kao rezultat stabilizacije u proizvodnji električne energije, dok je prerađivačka industrija usled smanjene spoljne tražnje zabeležila pad od 1,5 %.

Gotovo neutralan doprinos rastu BDP potekao je od građevinarstva, dok je poljoprivreda pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone zabeležila rast od oko 5,4 %.

Negativan doprinos imali su neto porezi kao posledica manje realne potrošnje domaćinstva.

Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP u prvom kvartalu 2023. godine bio je u potpunosti vođen neto izvozom, dok je doprinos domaće tražnje bio negativan.

Efekat na strani ponude uz umereni oporavak spoljne tražnje u ovom periodu, rezultirao je rastom realnog izvoza od 8,3 % međugodišnje.

S druge strane, uvozna aktivnost zabeležila je pad od 1,8 %, pre svega kao posledica manjeg uvoza energenata.

Privatna potrošnja, pod uticajem inflacije i visoke prošlogodišnje baze, zabeležila je realni pad od 0,2 %.

Na visok prošlogodišnji bazni efekat uticala je impulsivna kupovina stanovništva neposredno po izbijanju konflikta u Ukrajini, kao i fiskalni stimulus u vidu podrške mladima i penzionerima tokom prvog kvartala prethodne godine.

- Advertisement -