Milo Đukanović napao Vučića, Srpsku pravoslavnu crkvu i Rusiju
Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović, koji je označen kao organizator demonstracija na Cetinju protiv ustoličenja mitropolita Joanikija, tvrdi da su u Crnoj Gori tim činom napadnuti građanski i sekularni karakter države i evropska perspektiva, i za to optužuje Srbiju i Aleksandra Vučića, SPC i Rusiju, a razlog je po njemu to što bez Crne Gore u „srpskom svetu“ projekt „velike Srbije“ zauvek je mrtav.
„Postaraćemo se da tako i bude“, kaže Ðukanović u intervjuu za zagrebački Jutarnji list, uoči najavljene posete Hrvatskoj, prvoj zemlji koju posećuje posle prošlonedeljnih nasilnih demonstracija u Podgorici, kojima je lično prisustvovao, kako bi im dao podršku u sprečavanju da se jedan isključivo verski događaj SPC dogodi u Cetinjskom manastiru, vekovnom sedištu Mitropolije crnogorsko primorske.
Ðukanović to vidi kao očekivano problematizovanje crnogorskog nacionalnog identiteta i kaže da, ako „nema Crnogoraca, nema ni potrebe za nezavisnom Crnom Gorom“.
„A, kao što znate, po toj bezumnoj teoriji muslimani su izmišljeni narod. A Albanci će se valjda već nekako snaći u preraspodelama među uvećanim, etnički i verski homogenim državama“, naveo je Ðukanović.
Na pitanje da li se čuo ovih dana sa Vučićem i kakvo je njegovo mišljenje o ponašnju predsednika Srbije, s obzirom na to da se govori da imaju dobre odnose, Ðukanović kaže: „Ne, zašto bih se čuo s njim. Imali smo u jednom periodu konstruktivne odnose, i to je bilo u interesu i Srbije i Crne Gore“, kaže Đukanović i ističe:
„Naravno, ne uzimam za ozbiljno njegove neiskrene poruke da priznaje nezavisnost Crne Gore i da želi bratske i prijateljske odnose, dok njegovi ministri otvoreno govore zašto je „srpski svet“ tj. „velika Srbija“ nužnost srpskog naroda u regiji, čiji je samozvani zaštitnik država Srbija“.
O ozbiljnosti Vučićevih izjava, kaže Ðukanović, najbolje svedoči tvrdnja da je Crna Gora pokoravala Srbiju poslednjih 30 godina i kako u tome neće uspeti.
„To je isto kao da je Hitler 1939. izjavio da neće dopustiti da Čehoslovačka pokori Nemačku. A tek tvrdnja da skriveno želimo da obnovimo CPC“, naveo je Đukanović, koji se lično angažovao za uspostavljanje nekanonske CPC na tlu Crne Gore i proterivanje i oduzimanje imovine Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC.
Za vladu svoje zemlje je rekao da je „nesretna“ i da je „zapravo obična igračka u rukama beogradskih državnih, crkvenih i paradržavnih struktura, kao što su opet oni to isto u rukama Moskve“.
Vladu Zdravka Krivokapića je optužio da je, kako tvrdi, bila spremna da prolije krv taj dan na Cetinju „samo da bi za to optužili crnogorske patriote, i u krajnjem mene, za njihova nepočinstva“.
„Cetinjska događanja proteklih dana pokazala su svu slabost, diletantizam i osionost aktualne vlasti. Siguran sam da je to početak njihovog strmoglavog pada“, kaže Ðukanović, koji za premijera kaže da „ništa drugo i ne radi nego služi, saslužuje, kadi i prekađuje s popovima, kad mu oni to dopuste“.
Upitan zašto se insistiralo na ustoličenju mitropolita na Cetinju, Ðukanović tvrdi da je to bila „ofanziva“ kojom je komandovala Vlada, a da je SPC, koju naziva „crkvom Srbije“ bila „servis i instrument realizacije projekta „velike Srbije““, što je, tvrdi, službena državna politika Beograda.
„A Srbija je političko-sigurnosna i informativna baza za realizaciju ruskih geopolitičkih interesa na Balkanu. Dobro je da im pamet nije vrlina, pa nisu izdržali da se ne pohvale svojom ulogom u toj dozlaboga glupoj operaciji na Cetinju“, naveo je Ðukanović.
Tvrdi i da su se Vučić i Zaharova, ministarka inostranih poslova Rusije, utrkivali u samoreklamiranju iz uvek, kako kaže, istog razloga,“da Crnu Goru po bilo koju cenu, uključujući i rat, stave pod svoju kontrolu“.
„Srbija zato što misli da je vreme za novi pokušaj prekrajanja granica na Balkanu, a Rusija da bi poslala poruku NATO-u, EU i državama u regionu“.
„U tome neće uspeti“, kaže Ðukanović i dodaje:
„Naprotiv, presudili su kleronacionalističkoj srpskoj mitropoliji na Cetinju. Duhoviti Cetinjani su odmah za Joanikija rekli da je on, iako kao izdajnik drugi u našoj istoriji sa tim imenom, prvi „dostavljeni“ mitropolit. Nije samo dostavljeni, nego i „krvavi“ mitropolit. U toj nečasnoj raboti je i Porfirije, prvi čovek Crkve Srbije, obeležen tim žigom, što nikad neće moći da spere, dok se ne izvini Crnoj Gori i Crnogorcima“, naveo je Ðukanović.
On je priznao da sve što se događalo u vezi sa ustoličenjem mitropolita Joanikija na Cetinju nije crkveno, nego državno političko pitanje.
„Zato Crkva Srbije nije subjekt, nego instrument. A Vlada Crne Gore nije državni organ, nego administracija jedne „kvaziverske“ zajednice. Zato je ovo srpsko-ruski projekt. Mi upravo proživljavamo najagresivniji napad velikosrpskog nacionalizma na crnogorsku državu i crnogorski identitet u našoj novijoj istoriji“, požalio se Ðukanović hrvatskom dnevnom listu, uz tvrdnju da ovako nije bilo ni u vreme (Slobodana) Miloševića.
„Takvom politikom Srbija je produbila neprijateljstvo s Hrvatima, Bošnjacima, Albancima. Na red su došli Crnogorci“, zaključio je Đukanović.