Meteorolog: „2023. godina bila je najtoplija godina od merenja temperatura i verovatno je da će 2024. biti još toplija“
Ivana S.
Objavljeno 12/01/2024
Godina 2023. oborila je rekord za najtopliju, a promenljivo vreme zabrinulo je svet i dovelo nas do pitanja kakve će posledice to ostaviti na našu planetu.
Klimatske posledice osetile su se i u Srbiji, s brzom smenom temperature, koja u periodu od samo par dana prelazi iz minusa u plus.
O tome šta nas tek čeka i koliko ove brze promene vremena utiču na svet, B92.net je razgovarao sa meteorologom Ivanom Ristićem i klimatologom Vladimirom Đurđevićem.
Govoreći o klimatskim promenama Ristić je upozorio na globalno zagrevanje koje, osim na klimu, utiče i na aktivnost same planete Zemlje.
„Planeta Zemlja prolazi kroz period globalnog otopljenja, koje je ubrzano počelo krajem 20. veka. Prosečna temperatura na planeti za nepunih 30 godina je porasla za skoro dva stepena. Balkan, a samim tim i naša zemlja, suočavaju se sa još većim porastom temperature za dva i po stepena. Taj porast temperature uslovio je da sada leto zalazi duboko u jesen i da smo, umesto 30 dana sa snežnim pokrivačem, dobili 30 letnjih dana“, rekao je u svojoj analizi.
On dodaje:
„Ova, 2023. godina, je rekordna po globalnoj temperaturi od kada se vrše moderna merenja. Takođe, ove godine smo postigli rekord u broju jačih zemljotresa i aktivnih vulkana. Prema mojoj teoriji o tajnoj vezi između klime, vulkana i zemljotresa, trenutno se nalazimo na maksimalnoj aktivnosti planete, kada mnogo više geotermalne energije iz jezgra Zemlje stiže do njene površine i dovodi do ovih promena. Ovo će potrajati barem do 2030. godine, kada će početi polako da se vraća u normalu“.
Đurđević takođe kaže da je iza nas najtoplija godina od merenja temperatura i dodaje da će 2024. biti još toplija.
„To je tačno, 2023. bila je najtoplija godina od merenja temperatura i verovatno je da će 2024. biti još toplija. Po principu verovatnoće, dugoročno gledano, naša planeta biće značajno toplija. Procenjuje se da će do 2050. godine temperatura Zemlje neprestano rasti“, rekao je.
Istakao je da ne mora nužno da znači da će se temperatura svake godine menjati, ali da će do polovine ovog veka ona svakako biti viša nego sada.
Ekstremi sve intenzivniji
Đurđević se osvrnuo i na Pariski sporazum, kojim su države pristale da izbace iz upotrebe fosilna goriva, rekavši da je izuzetno važno da se on poštuje.
„Čak i u najboljem slučaju, ukoliko bi se sporazum ispoštovao, temperatura planete će rasti, ali nama ovaj sporazum daje priliku da se lakše prilagodimo ovim promenama, koje se neminovno dešavaju. Prlagođavanje bi podrazumevalo izmenu naše infrastrukture, promenu načina na koji proizvodimo hranu, pa čak i sistem upozoravanja“, naglasio je Đurđević. Zatim je dodao:
„S druge strane, ako se Pariski ugovor ne bude ispoštovao, prilagođavanje na ove ‘nove’ vremenske uslove biće mnogo teže“.
Naglasio je da onda dolazimo do toga da imamo više ekstrema.
„Tu bih ubrojao požare i poplave, ali bih rekao da bi bili intenzivniji“, kazao je.
Ipak, istakao je i da to ne znači da nas naredne godine očekuje smak sveta i da će sve nestati odjednom, već da će štete biti veće ukoliko ekstremi postanu intenzivniji.
S druge strane, meteorolog Ristić osvrnuo se i na još jedan rekord iz prošle godine.
On je naglasio da je zbog zemljotresa u Japanu dosta energije stiglo do površine planete, a da je 2023. godina, sem što je bila rekordna po temperaturama, rekordna i po broju zemljotresa.
„Ove godine se mogu na puno tačaka u svetu očekivati jači zemljotresi, možda čak i od 8 i 9 stepeni Rihterove skale. Što se tiče Srbije, seizmička aktivnost će da se smanjuje posle decembra, ali kada počne proleće, već druga polovina marta, april i maj mogu biti kritični za Srbiju. Treba da preguramo ta tri meseca“, dodao je on.
Šta Srbiju čeka u narednim danima?
Govoreći o vremenskoj prognozi za Srbiju, meteorolog Ivan Ristić napomenuo je da ćemo tokom cele ove nedelje imati talas hladnih dana.
„Do nedelje nas očekuju ledeni dani, nakon nedelje će temperatura biti na nuli“, rekao je on. U noći između ponedeljka i utorka očekuje se da padne i sneg, koji će zabeleti predeo južno od Save i Dunava.
Nakon ovih snežnih padavina Ristić nagoveštava da ćemo osećati prisustvo hladnog vazduha sve do 22. januara, kada nas očekuje topliji period.
„Tada ćemo imati govoto prolećne temperature, koje će se kretati iznad desetog podeoka, dok nas krajem januara ponovo očekuje pad temperature. Samim tim početak narednog meseca će ponovo biti hladan“.
I. S.
