Kvartalni monitor: Zbog ad hok povećanja rashoda moguć fiskalni deficit i veći od planiranih 3 % BDP-a

Profesori Ekonomskog fakulteta izneli su svoje analize i predviđanja oslanjajući se na zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i zaključili da je u 2024. godini privreda Srbije ostvarila relativno visok privredni rast, da inflacija fluktuira blizu gornje granice ciljnog koridora, dok su spoljni deficiti značajno povećani.

Rast privrede je, prema analizi, dominantno vođen domaćom tražnjom, a visok rast domaće tražnje usporava opadanje inflacije i povećava spoljnotrgovinski deficit.

Zaposlenost blago raste, nezaposlenost opada, produktivnost solidno raste, ali zarade rastu brže usled čega rastu jedinični troškovi rada.

Fiskalni deficit će u 2024. verovatno biti manji od planiranih 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali postoji rizik da zbog ad hoc povećanja rashoda u narednoj godini bude veći od planiranih tri odsto BDP-a.

Referentna kamatna stopa je tri puta smanjivana za po 0,25 procentnih poena (pp) u 2024, poslednji put u septembru, a Narodna Banka Srbije (NBS) se oslanja na politiku fiksnog kursa kao na jednu od važnih poluga monetarne politike.

U narednoj godini ekonomski stručnjaci očekuju rast BDP-a od oko četiri odsto, dodatno povećanje spoljnih deficita, umereno poboljšanje stanja na tržištu rada i prosečnu godišnju inflaciju od oko četiri odsto.

Privredna aktivnost

U trećem kvartalu 2024. rast BDP-a je iznosio 3,1 odsto, a u prva tri kvartala četiri odsto. „Rast BDP-a Srbije u 2024. godini procenjujemo na 3,6-3,7 odsto, što je jedna od najviših stopa rasta u Evropi“, ocenjuju autori Kvartalnog monitora.

U prva tri kvartala tekuće godine sve delatnosti, osim poljoprivrede, su ostvarile rast, koji je dominantno generisan domaćom tražnjom, dok je uticaj neto izvoza bio negativan. Najviše su rasle investicije, privatna i državna potrošnja, dok je izvoz skromno povećan.

Industrijska proizvodnja je u istom kvartalu međugodišnje povećana za 3,4 odsto. U većini evropskih zemalja industrijska proizvodnja opada, a posebno zabrinjava pad ovog parametra u Nemačkoj, koja predstavlja jezgro evropske industrije. Nemačka se suočava sa tehnološkim zaostajanjem i visokim troškovima energije, rada i zelene agende.

Jedna od mera koja može da dovede do pogoršanja stanja u evropskoj privredi je eventualno uvođenje carina od strane SAD. Ako bi se to dogodilo, to bi uticalo na pad privredne aktivnosti u Evropi, što bi dodatno negativno uticalo na Srbiju. Slično je i ako SAD uvedu sankcije prema Kini ili ograniči rad kineskih preduzeća u prijateljskim zemljama, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta i jedan od autora analize Milojko Arsić.

Autori prognoziraju da će najvažnijii pokretač rasta i u narednoj godini biti domaća tražnja, ali upozoravaju da to nije dugoročno održivo u malim otvorenim privredama kao što je Srbija, jer povećava spoljni deficit i inflaciju.

Za dugoročno održiv rast, napominju, neophodno je veće oslanjanje na domaće investicije, rast učešća visoko tehnološklih delatnosti, makroekonomska stabilnost, cenovna konkurentnost, kao i bolje institucije i obrazovana radna snaga.

Zaposlenost i zarade

Na tržištu rada u 2024. godini, preovladavaju pozitivni trendovi: realne zarade snažno rastu, zaposlenost blago raste, a nezaposlenost opada.

Stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu je iznosila 8,2 odsto (što je za 0,8 pp manje nego pre godinu dana), ukupna zaposlenost je veća za 2,4 odsto, a registrovana za 0,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Zarade su povećane za 9,3 odsto međugodišnje, ali su manje su za 1,6 odsto nego u prethodnom kvartalu. Jedinični troškovi rada (JTR) su od 2017. godine povećani za oko 30 odsto, a to podstiče inflaciju i smanjuje medjunarodnu konkurentnost, naglašavaju autori.

Spoljnoekonomski odnosi

U trećem kvartalu deficit tekućeg bilansa je značajno povećan i on je iznosio 10,5 odsto kvartalnog BDP-a. Dodaju da su pogoršani svi elementi tekućeg bilansa – robni deficit (manjak) je povećan, suficit (višak) usluga smanjen, deficit primarnog dohotka povećan, a suficit u sekundarnom dohotku smanjen.

Procenjuje se da će deficit tekućeg bilansa u ovoj godini biti 5,5-5,6 odsto BDP-a, što je više nego duplo povećanje u odnosu na prošlu godinu kada je iznosio 2,4 odsto BDP-a, a u narednoj godini se očekuje dodatno povećanje.

Trgovinski deficit raste u većini robnih grupa, osim energije. Povoljne cene na svetskom tržištu su ublažile pogoršanje trgovinskog bilansa.

Investicije

U ovoj godini ostvaren je visok priliv stranih direktnih investicija (SDI). U trećem kvartalu on iznosi 1,2 milijardi evra, a u prvih 9 meseci 2024. iznosi 3,2 milijardi evra.

U prvoj polovni godine spoljni dug je povećan za 2,7 milijardi evra, od toga je državni dug povećan za 1,6 milijardi evra.

Inflacija i kurs

U novembru je inflacija u Srbiji bila medju višim u Evropi. Najveći doprinos inflaciji dolazi od usluga i ostalih proizvoda. Cene hrane su, zbog suše, počele da utiču na inflaciju u trećem kvartalu, dok je cene enegenata obaraju.

Što se tiče deviznog kursa, dinar je u odnosu na evro nominalno ojačao za 0,2 odsto, a realno za 2,1 odsto, a u odnosu na dolar je oslabio nominalno za odsto, zbog jačanja dolara u odnosu na evro.

Od 2017. godine dinar je realno ojačao prema evru i dolaru za oko 20 odsto.

Fiskalna politika

U poslednja dva meseca očekuje se visok fiskalni deficit i on će verovatno biti nešto niži od planiranih 2,7 odsto BDP-a. Najsnažniji rast javnih rashoda imale su penzije, plate i javne investicije.

Javni dug je krajem trećeg kvartala iznosio 38,2 milijarde evra (47,4 odsto BDP-a), a na osnovu projekcija i planirane fiskalne politike država će se u naredne tri godine zadužiti za oko 8,5 milijardi evra.

Fiskalnom politikom za sledeću godinu planiran je deficit od tri odsto BDP-a, ali postoje rizici da se poveća naknadnim odlukama o rastu državne potrošnje, ističu autori.

Monetarna politika

NBS je, prateći vodeće centralne banke, ove godine tri puta smanjila referentnu kamatnu stopu. Pored toga, šestomesečni Euribor je od početka godine opao sa 3,9 odsto na 2,6 odsto.

U narednoj godini se očekuje nastavak pada kamatnih stopa, ali će one i dalje biti relativno visoke, zaključuju autori Kvartalnog monitora.

- Advertisement -