Kvartalni monitor: Izvesno da će rast BDP-a u 2025. godini biti ispod 4 %

Nosioci rasta u 2024. godini su klasične usluge poput trgovine, saobraćaja i bankarstva, kao i nove usluge, IT i telekomunikacije.
Takođe, industrija je ostvarila solidan rast.

Na rashodnoj strani, privredni rast je pokretala domaća tražnja, dok je izvoz skromno povećan.

Ovakav model rasta je primeren krizi, ali nije dugoročno održiv, navodi se u rezimeu Kvartalnog monitora.

Nakon prošlogodišnjeg solidnog rasta, na početku 2025. godine, javljaju se signali usporavanja privrede.

Izvesno je da će rast BDP u 2025. biti manji od 4 %, navodi se u analizi koju potpisuje Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora uz napomenu da je sada nemoguće dati „utemeljenu procenu rasta BDP-a.

Rast u ovoj godini zavisićeod toga kako će se razrešiti politička kriza u Srbiji, ali i šta će se dešavati sa carinskim ratom između velikih ekonomija. Takođe, eventualno uvođenje sankcija NIS-u usporilo bi rast privrede.

Tokom prošle godine registrovana zaposlenost je povećana za 0,5 odsto, a ukupna zaposlenost za 1,8 odsto. Stopa nezaposlenosti iznosila je 8,6 odsto i manja je za 0,9 odsto nego u prethodnoj godini.

Zarade su u 2024. godini realno povećane za 9,1 odsto, dok je produktivnost povećana za 3,3 odsto, zbog čega su jedinični troškovi
rada porasli za 5,6 odsto. Ovo smanjuje međunarodnu konkurentnost i stvara inflatorne pritiske, navode autori KM.

Oni ističu i da se zatvaraju strana preduzeća u niskoproduktivnim delatnostima, što će se nastaviti i u budućnosti.
„Za dostizanje visoke razvijenosti potrebno je restrukturiranje privrede ka produktivnijim radnim mestima“, navode oni.

U prošloj godini znatno su povećani spoljni deficiti Srbije, mada je priliv stranih investicija bio visok.

Deficit tekućeg bilansa je u 2024. iznosio 6,3 odsto BDP-a uz tendenciju rasta u drugoj polovini godine. U prošloj godini pogoršani su svi elementi tekućeg bilansa, raste spoljnotrgovinski deficit i odliv sredstava po osnovu dividendi i kamata, dok su doznake smanjene, navodi se u Kvartalnom monitoru.

Na rast spoljnotrgovinskog deficita uticao je rast domaće tražnje i jediničnih troškova rada, jačanje dinara, pad tražnje u Evropi, a deficit bi bio i veći da svetske cene proizvoda nisu bile povoljne za Srbiju. Strane investicije u 2024. su visoke, ali raste povlačenje sredstava po osnovu dividendi.

Inflacija u drugoj polovini prošle i prva dva meseca ove godine fluktuira oko gornje granice ciljnog koridora. Visoka inflacija u 2024. i na početku 2025. je rezultat rasta domaće tražnje i troškova rada i povećanja administrativno regulisanih cena, dok su cene uvoznih proizvoda opadale.

Iznadprosečan rast cena usluga kao i visoka bazna inflacija potvrđuju dominaciju domaćih faktora inflacije. Kombinacija više inflacije i fiksnog kursa utiče da se cene u Srbiji relativno brzo približavaju evropskim, navodi se u KM.

Kada se radi o javnim finansijama, u 2024. godini je ostvaren umereno visok fiskalni deficit uz snažan rast državnih prihoda i rashoda. Fiskalni deficit prošle godine bio je 2,2 odsto BDP-a što je ispod proseka EU i zemalja CIE.

Autori Kvartalnog monitora očekuju da deficit budžeta ove godine bude veći od planiranih tri odsto „zbog povećanja rashoda i manjih prihoda zbor sporijeg rasta privrede“.

Kada se radi o monetarnoj politici, zadržavanje referentne kamatne stope na visokom nivou od septembra prošle godine predstavlja odgovor na visoku inflaciju i inflatorne pritiske na početku 2025. godine. uzrokovane rastom dohodaka i povećanja ekspanzivnosti fiskalne politike.

Da bi održala kurs dinara na približno fiksnom nivou NBS je prošle godine kupila 2,7 milijardi evra, a u prva dva meseca ove godine je prodala 745 miliona evra.

- Advertisement -