Kraljevska priča iza „najlepše zgrade“ u Beogradu koja krasi centar prestonice
Jedna anketa na društvenim mrežama o najlepšoj zgradi u Beogradu podsetila je mnoge na raskoš arhitekture koja karakteriše prestonicu Srbije. Ipak, najviše ljudi izdvojilo je onu građevinu koja čini „da se osetiš kraljevski“.
Reč je o hotelu Moskva na Terazijama, koji se možda neće istaći na „silueti“ Beograda koju viđamo po razglednicama, ali za mnoge je ona najlepši ukras centra grada.
Nekadašnju Palatu Rosiju projektovali su arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga, kao najveću privatnu zgradu u Kraljevini Srbiji, koja se nalazila na samo stotinak metara od kraljevskog dvora.
Ranije je na tom mestu bila je zgrada u kojoj je, sa strane Terazija, bila bakalska radnja sa delikatesima, u sredini je bila mala duvandžinica, a na uglu do Balkanske – kafana Velika Srbija. Svetozar Vukadinović, direktor Srpskog brodarskog društva koji je bio vlasnik gostionice Velika Srbija, otputovao je u Rusiju, u kojoj je ranije bio emigrant, da nađe osiguravajuće društvo koje će na njegovom imanju da izgradi velelepno zdanje. Osiguravajuće društvo Rosija raspisalo je konkurs, a mada je prvu nagradu dobio zagrebački arhitekta Viktor Kovačević, direkcija se odlučila da u delo sprovede projekat drugoplasiranog Ilkića.
Lokacija je, po Vikipediji, smatrana najlepšom u gradu, ali i teškom za gradnju: prilikom kopanja temelja se naišlo na „naslage nepropustljive ilovače i na vodu“.
Izgradnja palate je otpočela u proleće 1905. godine. U temelje su postavljene 82 drvene grede, 30 vagona varenog gvožđa u šipkama i 10 vagona tvrdog ripanjskog kamena, a preko toga betonska ploča debela 2,2 metra. Zgrada je zidana u stilu secesije, a radove je izvodio građevinar Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave. Površina spoljašnjih zidova od prvog sprata do krova obložena je žućkastim pločicama, a ukrašena ornamentima zelene boje; keramička obloga je doneta iz Pečuja, iz fabrike Žolnai u kojoj se i danas čuvaju kalupi pomoću kojih je izlivena. Stepenište je bilo izrađeno od ripanjskog i švedskog granita. Na kraju, ukupna vrednost zgrade iznosila je 2 miliona zlatnih dinara.
Svečano je predstavljena 14. januara 1908. godine, kada je uz dvorski orkestar, kralj Petar I Karađorđević otvorio palatu Rosiju sa gostionicom Moskva. Tada, kao i danas, zgrada se izdvajala u odnosu na druge – stilom, ali i kvalitetom.